V Republički organi

Član 73.

Narodna skupština:

1. odlučuje o promeni Ustava
2. donosi zakone, druge propise i opšte akte;
3. donosi plan razvoja, prostorni plan, buxet i završni račun;
4. utvrđuje predlog odluke o promeni granice Republike Srbije;
5. utvrđuje teritorijalnu organizaciju u Republici Srbiji;
6. odlučuje o ratu i miru;
7. ratifikuje međunarodne ugovore;
8. raspisuje republički referendum;
9. raspisuje republički javni zajam i odlučuje o zaduživanju Republike Srbije;
10. bira i razrešava: predsednika i potpredsednike Narodne skupštine; predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi; predsednika i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i drugih sudova; Republičkog javnog tužioca i javne tužioce; guvernera Narodne banke i druge funkcionere određene zakonom;
11. obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom;
12. daje amnestiju za krivična dela;
13. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom.

Član 74.

Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika.
Narodni poslanici se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.
Izbor i prestanak mandata narodnih poslanika i obrazovanje izbornih jedinica uređuju se zakonom.

Član 75.

Narodni poslanici biraju se na četiri godine.
Izbori za narodne poslanike moraju se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata narodnih poslanika kojima mandat ističe.
Danom verifikacije mandata novih narodnih poslanika prestaje funkcija narodnih poslanika čiji mandat ističe.
Narodna skupština može, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, odlučiti da se mandat narodnih poslanika produži dok takvo stanje traje, odnosno dok ne budu stvoreni uslovi za izbor narodnih poslanika.

Član 76.

Narodni poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran.

Član 77.

Narodni poslanik uživa imunitet.
Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini.
Narodni poslanik ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
Protiv narodnog poslanika koji se pozove na imunitet ne može se, bez odobrenja Narodne skupštine, pokrenuti krivični postupak ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.
Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao, kad je to potrebno radi vršenja njegove funkcije.

Član 78.

Narodna skupština bira predsednika i potpredsednike iz reda narodnih poslanika, na četiri godine.
Predsednik predstavlja Narodnu skupštinu i vrši druge poslove predviđene Ustavom, zakonom i poslovnikom.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za narodne poslanike i za predsednika Republike.

Član 79.

Narodna skupština sastaje se obavezno u dva redovna zasedanja godišnje.
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Narodna skupština sastaje se bez poziva u slučaju proglašenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije.

Član 80.

Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, ako Ustavom nije predviđena posebna većina.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača.

Član 81.

Narodna skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti odluku donesu građani republičkim referendumom.
Narodna skupština dužna je da odluči o zahtevu za raspisivanje republičkog referenduma koji podnese najmanje 100.000 birača.

Član 82.

Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narednih poslanika.

Član 83.

Predsednik Republike:

1. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika većine u Narodnoj skupštini;
2. predlaže Narodnoj skupštini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda;
3. ukazom proglašava zakone;
4. obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom;
5. rukovodi oružanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; naređuje opštu i delimičnu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom;
6. kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, po pribavljenom mišljenju predsednika Vlade, utvrđuje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje;
7. po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona bude u mogućnosti da se sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograničiti pojedine slobode i prava čoveka i građanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlašćenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tužilaštava;
8. na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, slobode i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa, proglašava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu sa Ustavom i zakonom;
9. daje pomilovanja;
10. dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrđena zakonom;
11. obrazuje stručne i druge službe za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti;
12. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom.

Član 84.

Predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu.
Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovo izglasani zakon u Narodnoj skupštini.

Član 85.

Predsednik Republike može tražiti od Vlade da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.

Član 86.

Predsednik Republike se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.
Mandat predsednika Republike traje pet godina.
Isto lice može biti izabrano za predsednika Republike najviše dva puta.
Izbor za predsednika Republike mora se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata predsednika Republike kome mandat ističe.
Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti."
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, mandat predsednika Republike produžava se dok takvo stanje traje, odnosno dok se ne stvore uslovi za izbor predsednika Republike.
Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika Republike odlučuje Narodna skupština.

Član 87.

Predsedniku Republike prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran u slučaju opoziva ili ostavke.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine.
Danom podnošenja ostavke predsedniku Republike prestaje mandat.
Ako je predsedniku Republike prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran, dužnost predsednika Republike do izbora novog predsednika Republike vrši predsednik Narodne skupštine.
U slučaju prestanka mandata predsednika Republike pre isteka vremena na koje je biran, izbori za novog predsednika Republike moraju se održati u roku od 60 dana od dana prestanka mandata predsednika Republike.
Ako je predsednik Republike iz bilo kog razloga privremeno sprečen da vrši svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine.
Postupak izbora i opoziva predsednika Republike uređuje se zakonom.

Član 88.

Predsednik Republike odgovoran je građanima Republike Srbije.
Kad Narodna skupština oceni da je predsednik Republike prekršio Ustav, pokreće postupak za njegov opoziv, ako se o tome izjasni dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
O opozivu predsednika Republike odlučuje se neposrednim i tajnim izjašnjavanjem birača. Predsednik Republike je opozvan ako za opoziv glasa većina od ukupnog broja birača.
Ako birači ne opozovu predsednika Republike, Narodna skupština se raspušta.

Član 89.

Predsednik Republike, na obrazložen predlog Vlade, može odlučiti da se Narodna skupština raspusti.
Raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade.
U slučaju raspuštanja Narodne skupštine, izbori za novu Narodnu skupštinu moraju se održati u roku od 60 dana od dana njenog raspuštanja.
Narodna skupština ne može se raspustiti za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.

Član 90.

Vlada:

1. vodi politiku Republike Srbije i izvršava zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine u skladu s Ustavom;
2. donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona;
3. predlaže plan razvoja, prostorni plan, buxet i završni račun;
4. predlaže zakone, druge propise i opšte akte;
5. utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju ministarstva i drugih organa uprave i posebnih organizacija; postavlja i razrešava funkcionere u ministarstvima i posebnim organizacijama;
6. usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija;
7. vrši nadžor nad radom ministarstava i posebnih organizacija; poništava ili ukida njihove propise koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom koji je ona donela;
8. daje mišljenje o predlogu zakona i drugog propisa ili opšteg akta koji je Narodnoj skupštini podneo drugi predlagač;
9. obrazuje stručne i druge službe za svoje potrebe;
10. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom i zakonom.

Član 91.

Vladu sačinjavaju predsednik i potpredsednici i ministri.
Ako su predsednik i potpredsednici Vlade ili ministri izabrani iz reda narodnih poslanika, zadržavaju mandat narodnih poslanika.
Organizacija i način rada i odlučivanja Vlade uređuju se zakonom i poslovnikom.
Predsednik, potpredsednici i ministri uživaju imunitet kao narodni poslanici. O imunitetu predsednika i potpredsednika Vlade i ministra odlučuje Vlada.

Član 92.

Kandidat za predsednika Vlade iznosi pred Narodnom skupštinom svoj program i predlaže sastav Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Posle svakog konstituisanja novoizabrane Narodne skupštine bira se i Vlada.

Član 93.

Vlada i svaki njen Član za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini.
Narodna skupština može izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom Članu.
Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom Članu može podneti najmanje 20 narodnih poslanika.
Glasanju o nepoverenju Vladi može se pristupiti tek posle tri dana od dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja.
Vlada može postaviti pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini.
Predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinih Članova Vlade.
Odluka o razešenju Vlade ili pojedinog njenog Člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Vlada i svaki njen Član mogu Narodnoj skupštini podneti ostavu. Ostavka ili razrešenje od dužnosti predsednika Vlade povlači ostavku cele Vlade.
Vlada kojoj je izglasano nepoverenje, koja je podnela ostavku ili kojoj je prestao mandat zbog raspuštanja Narodne skupštine ostaje na dužnosti do izbora nove Vlade.

Član 94.

Poslove državne uprave obavljaju ministarstva.
Ministarstva primenjuju zakone i druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade, kao i opšte akte predsednika Republike, rešavaju u upravnim stvarima, vrše upravni nadžor i obavljaju druge upravne poslove utvrđene zakonom.
Ministarstva su samostalna u vršenju Ustavom i zakonom određenih nadležnosti.
Za obavljanje određenih poslova državne uprave obrazuju se organi uprave u sastavu ministarstva, a za vršenje stručnih poslova obrazuju se posebne organizacije.
Zakonom se uređuje organizacija i nadležnost ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija.
Određena upravna ovlašćenja zakonom se mogu poveriti preduzećima i drugim organizacijama.

Član 95.

Sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.

Član 96.

Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata.

Niko ko učestvuje u suđenju ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato prilikom donošenja sudske odluke, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Član 97.

Raspravljanje pred sudom je javno.
Radi čuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili zaštite drugih opštih interesa, zakonom se određuje u kojim se slučajevima u raspravi može isključiti javnost.

Član 98.

Sud sudi u veću.
Zakonom se može odrediti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.

Član 99.

U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.

Član 100.

Sudija ne može obavljati službu ili posao koji su zakonom utvrđeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom.

Član 101.

Sudijska funkcija je stalna.
Sudiji prestaje sudijska funkcija kad to sam zatraži ili kad ispuni uslove za starosnu penziju utvrđene zakonom.
Sudija ne može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kad nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.
Vrhovni sud, u skladu sa zakonom, utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudije, i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Sudija ne može biti premešten protiv svoje volje.

Član 102.

Organizacija, osnivanje, nadležnost i sastav sudova i postupak pred sudovima uređuju se zakonom.
Vrhovni sud Srbije je najviši sud u Republici Srbiji.

Član 103.

Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učionioce krivičnih i drugih zakonom određenih kažnjivih dela i ulaže pravna sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona.
Javni tužilac ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vršenju tužilačke funkcije, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Član 104.

Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuje se zakonom.
Republički javni tužilac vrši funkciju javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.

Član 105.

Javni tužilac ne može obavljati službu ili posao zakonom utvrđen kao nespojiv sa njegovom funkcijom.

Član 106.

Funkcija javnog tužioca je stalna. Javnom tužiocu ne može prestati funkcija niti može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim u slučajevima predviđenim za sudiju, na način utvrđen zakonom.

Član 107.

Republika Srbija ima Narodnu banku.

Status, organizacija, upravljanje i poslovanje Narodne banke uređuju se zakonom.