Beograd, 16. septembar (Tanjug) - Srpska nacionalna zajednica
u Albaniji jedna je od najugroženijih nacionalnih manjina u svetu,
što je posledica bezuslovne albanizacije iz vremena Envera Hodže, i
posebno stava sadašnjih vlasti u toj zemlji, čije su aspiracije
prema Kosmetu i za stvaranje Velike Albanije nesporne.
Prema rečima mitropolita crnogorsko-primorskog,
zetsko-brdskog i skenderijskog Amfilohija, nekoliko hiljada Srba u
Skadarskoj episkopiji Srpske pravoslavne crkve (SPC), čija je
teritorija u sastavu albanske države, nemaju ni školu ni crkvu, a
ni pravo na maternji jezik.
Srpska škola u selu Vraka, nedaleko od Skadra, porušena je
još 1934. godine i od tada nije obnavljana. Slična situacija je i s
hramovima Svetih Arhangela i Aleksandra Nevskog, porušenih u vreme
Envera Hodže, kao i sa preoranim srpskim grobljima uprkos velikom
broju Srba na ovom prostoru.
U njihovim ličnim dokumentima i dalje stoje u bivšem
režimu prisilno albanizovana imena kao i da su albanske
nacionalnosti, pa je zaključak da su njihova nacionalna prava ravna
nuli, istakao je mitropolit Amfilohije u razgovoru sa novinarima.
On smatra da je možda sada trenutak da se u jeku povike o
navodnoj ugroženosti Albanaca na Kosmetu, po principu reciprociteta,
reši i pitanje Srba u Albaniji.
Ono čime se manipuliše i što se prećutkuje je najnovija
istorija, posebno egzodus 1991. koji dovoljno govori u prilog
ugroženosti srpske nacionalne manjine u Albaniji i uopšte o
albanskom pritisku na srpski živalj koji je napuštao svoja
ognjišta u Albaniji gde su zapustela čitava sela i na samom Kosovu.
Pored nekoliko hiljada pravoslavnih Srba, oko Skadra žive i
muslimani srpskog porekla koji čak govore srpki jezik, kaže
mitropolit Amfilohije i dodaje da su Srbi, do 1991. godine kompaktna
zajednica, prisilno napustili mnoge lokalitete, ali da slovenski
toponimi još svedoče o poreklu stanovništva u Albaniji.
SPC je veoma aktivna i ne odustaje od svog udela i brige o
vernicima u Skadarskoj episkopiji, jer je to velika verska zajednica,
po broju daleko ispred rimokatolika kojih je u Albaniji oko 10 odsto.
Svaki odlazak sveštenika na teritoriju Albanije mora biti u
strogoj diskreciji s obzirom na netrpeljivost od strane Albanaca i
događaje na Kosmetu, rekao je mitropolit Amfilohije koji je u
Albaniji boravio za Vaskrs i bogoslužio u srpskom selu Vraka gde je
u toku gradnja crkve Svete Trojice.
U Albaniji postoji Srpsko pravoslavno udruženje "Sveti Jovan
Vladimir" koje je u stalnom kontaktu sa crnogorskom mitropolijom, a
sve su to samo naznake potrebe da se što skorije reši pitanje ovog
življa i da im se omogući pravo na jezik, veru i da im se vrate
prava imena i prezimena.
Mitropolit kaže da je u Albaniji veoma aktivno udruženje
pravoslavnih Grka - Omonija koje sarađuje sa Srbima i da je to jedna
od najvećih organizacija pravoslavnih vernika u Albaniji čiji broj,
kako se smatra, dostiže četvrtinu od ukupnog stanovništva u toj
zemlji
