Saopštenja Vlade
Saopštenja ministarstava
Konferencije za novinare
Aktivnosti Vlade
Aktivnosti premijera
Intervju
Domaće teme

 

 

HRONOLOGIJA ZLOČINA I BEŠČAŠĆA NATO

BEOGRAD, 5. juna (Tanjug) - Nemoćna da slomi herojski otpor Vojske Jugoslavije zločinačka NATO alijansa se u proteklih 70 dana kukavički obrušila na civilne objekte, infrastrukturu, privredna preduzeća, fabrike, vaspitno-obrazovne, informativne i zdravstvene ustanove, kulturno-istorijske spomenike, ubijajući masovno i na najbezobzirniji način nedužno civilno stanovništvo, bolesnike, starce, žene, porodilje, decu i bebe.

Agresija NATO počela je 24. marta nešto posle 20.00 časova, kada je na udaru bio aerodrom u Batajnici, vojno-vazduhoplovni institut u Žarkovu i Vojno-tehnička akademija u Beogradu, kao i ciljevi na Kosovu i Metohiji.

Više od 500 kuća i brojna zdanja zdravstvenog centra oštećeni su na području opštine Leskovac u bombardovanjima 25. i 29. marta. Stradala je i fabrika lekova "Zdravlje".

Kulturno-istorijska zdanja na području Cetinja i jedan od najznačajnijih spomenika Gračanica bili su na udaru 25. marta. Napad na taj manastir zlikovci će ponoviti 31. marta, koristeći po međunarodnom pravu zabranjene kasetne bombe.

Prilikom vazdušnih napada na Rakovicu 28. marta oštećen je istoimeni manastir. Kasetne bombe padale su u Crnoj Gori na vojni aerodrom u Golubovcima i poligon Radoviće, ali i na Glavu Zete, gde nema vojnih objekata.

Na meti NATO 27. marta bile su stambene kuće i obdaništa posebno u Rakovici. Smrtonosni projektili padali su te paklene noći u Batajnici, Lipovačkoj šumi, Sremčici, Jakovu, Lešću, Rušnju, Bubanj Potoku, Zucama, Belom Potoku, Majdanu, Žarkovu i Železniku.

NATO je 29. marta bombardovao centar Prištine, kao i mnoge civilne objekte u Peći, Gnjilanama, Kosovskoj Mitrovici, Đakovici, Leskovcu, Kraljevu i Somboru. Na meti je bilo i vodovodno postrojenje Brezna kod Gornjeg Milanovca koje taj deo republike snabdeva vodom.

Zlikovci su 30. marta bombardovali izbegličke kampove kod Niša i u Prištini, ubivši pri tom 15 izbeglica, a na meti zločinaca našao se čak i spomen park "Šumarice" kod Kragujevca.

Priština je 31. marta zasuta kasetnim bombama, a sa dva projektila gađana je opet i Gračanica.

Zlikovci NATO srušili su 1. aprila varadinski most u Novom Sadu, a znatna oštećenja pretrpeo je i Univerzitet u Novom Sadu. Savezno ministarstvo za unutrašnje poslove i nova zgrada Republičkog ministarstva za unutrašnje poslove varvarski su bombardovani 3. aprila.

Oštećene su civilne zgrade i bolnice u sklopu Kliničkog centra Srbije, na meti su bili Komeserijat za izbeglice i Arhiv Jugoslavije, srušeni su mostovi u Novom Sadu i kod Bačke Palanke.

Novobeogradska toplana razorena je 4. aprila, a život je izgubilo jedno lice. Oštećena je VMA u Beogradu, kao i brojni civilni objekti na Banjici.

Sutradan, u Aleksincu gađani su isključivo civilni ciljevi. Poginulo je 12 lica, a povređeno oko 50 osoba. Do temelja je uništeno16 kuća, više od 400 je onesposobljeno za stanovanje, oštećeno je desetak industrijskih objekata.

Pogođena je osnovna škola "Svetozar Marković" u Zemunu, stambeno naselje u ulici Veselina Masleše, škola "Marija Bursać", oštećeni delovi Gradske i bolnice "Sveti Sava" u kojoj se zatekli na lečenju mnogi teški bolesnici.

Zavod "Crvena zastava" u Kragujevcu pogođen je 8. aprila, povređena su 124 zaposlena, a na hiljade radnika ostalo je bez posla.

Prilikom bombardovanja međunarodnog putničkog voza Beograd - Solun, na Bistričkom mostu u Grdeličkoj klisuri poginulo je oko 50 civila.

Sa osam bombi 9. aprila razoren je centar Ćuprije, a srušeno je mnogo stambenih zgrada i privatnih kuća.

Na područje sela Pričević kod Valjeva NATO je ispalio projektil vazduh - zemlja. Oštećen je ikonostas u crkvi posvećenoj Svetom Nikoli u manastiru Hopovo. Pogođen je repetitor na planini Golež, 20 kilometara severno od Prištine, čime je onemogućen prijem programa RTS.

Agresor nije poštedeo SR Jugoslaviju ni na Uskrs. U raketiranju Merdara, nedaleko od Podujeva, ubijeno je pet meštana, među kojima i jedna beba. Na meti su bili kragujevačka "Zastava", rafinerija u Pančevu, šire područje Beograda, novosadsko naselje Detelinara i "14. oktobar" iz Kruševca bili su na meti agresora.

Gađan je Bistrički most na ulazu na ulazu u Grdeličku klisuru, a sa dva projektila pogođen je međunarodni voz 393 na liniji Beograd - Solun. Tom prilikom povređeno je 16 putnika.

Na putu Priština - Kosovo Polje, u neposrednoj blizini Poljoprivredne škole, dva civila su poginula, a jedan teško povređen. Bombardovane su pančevačka rafinerija nafte i kragujevačka "Zastava".

Projektili NATO eksplodirali su 13. aprila na samo 30 metara od VMA u Beogradu, a oko 20 bolesnika je povređeno.

NATO je 14. aprila izvršio masovni zločin nad civilnim stanovništvom, gađajući kolonu od 400 albanskih izbeglica, koji su se vraćali svojim kućama sa graničnih prelaza sa Albanijom. Na putu Đakovica - Prizren, ubijena su 72, a ranjeno 35 Albanaca, đakovačkih i prizrenskih izbeglica, među kojima je bilo mnogo žena i dece.

Projektili su pali na Rakovicu, gde su oštećene mnoge fabrike i stambene zgrade, kao i na Prištinu, Kuršumliju, centar Kragujevca, predajnik RTS na Ovčaru i "Krušik" u Valjevu. Srušen je most preko Zapadne Morave u selu Jasika, kod Kruševca.

Novosadska rafinerija stradala je 15. aprila, a teško je oštećen most između Kovina i Smedereva. Na udaru su bili i Valjevo, Rudnik, Aranđelovac, Gučevo i Subotica.

Azotara i "Petrohemija" u Pančevu pogođeni su 16. aprila. Pored ciljeva širom Srbije, projektili su padali i na mete po Crnoj Gori u Podgorici, Danilovgradu i Tuzima.

Sutradan na meti su bili vojno-civilni aerodrom Ponikve kod Užica, manastir Fruška Gora, valjevski "Krušik", Sremska Mitrovica i Beograd. Zgrada Izvršnog veća Vojvodine u Novom Sadu pogođena je i teško oštećena 18. aprila.

Kukavice NATO ubile su 19. aprila trogodišnju Milicu Rakić iz Batajnice. Aleksinac je sutradan ponovo bio na meti, kada je razoren i centar Kuršumlije, oštećena metalna industrija "Metalac", "Elektrodistribucija", Dom zdravlja i okolni stambeni objekti.Oštećena je bolnica u Novopazarskoj Banji, a više kuća sravnjeno je sa zemljom.

U bombardovanju Pančeva do temelja je uništena su mnoga preduzeća i postrojenja.. Niš je pretprpeo velika razaranja u kojima je jedno lice poginulo. Razorena su stambena naselja, Duvanska industrija, fabrike i železničke stanice.Oštećen je drumski most u Donjoj Bistrici kod Nove Varoši, a pet radnika je povređeno.

Izbegličko Majino naselje kod Đakovice bombardovano je 21. aprila, kada je poginulo pet osoba. Počelo je razaranje poslovnog centra "Ušće" na Novom Beogradu, odakle su emitovale program radio i televizijske stanice.

NATO je pokušao 22. aprila da bombardovanjem zvanične rezidencije izvrši atentat na predsednika SRJ, što je teroristički čin bez presedana u civilizovanom svetu.

Monstruozni zločin NATO je izvršio 23. aprila, kada je u podmuklom noćnom bombardovanju zgrade RTS u Aberdarevoj ulici u Beogradu poginulo petanestak radnika na njihovim radnim mestima.

Niš je ponovo bio na meti 24. aprila kada je centar grada pogođen sa 16 projektila, dok je bombardovanjem na području Leskovca oštećeno oko 500 kuća. U Jadru su ispaljena 24 projektila na planinu Gučevo i oštećen planinarski dom, gde su bile smeštene mnogobrojne izbeglice, a uništeni i televizijski releji i veliki antenski stub.

Rafinerija nafte u Novom Sadu je 25. aprila još jednom bombardovana. Žeželjev most u Novom Sadu srušen je 26. aprila. Kuršumlija je opet gađana, pa se broj poginulih civila popeo na 17, stradala je metalna industrija "Metalac" i drugi pogoni, a oko 2.000 radnika ostalo je bez posla.

Masakr u režiji NATO dogodio se 27. aprila, kada je u bombardovanju Surdulice poginulo više od 20 civila, od kojih 12 dece, dok je više od 150 meštana povređeno. Gađani su mostovi na Labu kod Mileševa, na Ibarskoj magistrali, na Kosanici kod Kuršumlije i most "25. maj" koji povezuje Bačku Palanku i Ilok.

Put i pruga u Ibarskoj klisuri u delu od Kraljeva do Raške oštećena je na više mesta, do temelja je porušeno 50 kuća, razoreno je oko 500 domova u Ćupriji, hala sportova, zgrada "Elektrodistribucije", robne kuće, dve srednje i jedna osnovna škola, vrtići i lokali.

"Tomahavk demokratija" nastavljena je bombardovanjem romskog naselja u Prizrenu 28. aprila, kada su poginula četiri lica, od kojih su tri žrtve bila deca.Oštećena je dečija bolnica i porodilišste Kliničko bolničkog centra (KBC) "Dragiša Mišović.

Uništen je novi most na Savi kod Ostružnice i repetitor u Krnjači, rezervoari "Jugopetrola" u Požegi.Na udaru su bili novosadska rafinerija i Novi Pazar, Smederevo, Požarevac, Podgorica, Ruma i Bar.

NATO je uništio 29. aprila Sarajevski most u Grdeličkoj klisuri. Zlikovci su za saobraćaj onesposobili mostove na Ibru i na Dunavu kod Beške. Gađan je toranj na Avali, antenski stub u Borči i releji širom Srbije - na Fruškoj Gori, Ovčar Gobelji i Crnom Vrhu.

Stara zgrada Republičkog MUP u centru Beograda bombardovana je 30 aprila, a na udaru su se našli i ministarstvo odbrane i Generalštab. Gađana je varoš Murino između Andrijevice i Plava u Crnoj Gori, kada je pet lica poginulo, a osam osoba povređeno.

Kod Lužana 1. maja, pogođen je na mostu autobus "Niš ekspresa". Poginulo je 47 putnika, a 16 lica teže povređeno. Srušen je trstenički most na Zapadnoj Moravi, a poginulo jedno lice. Gađani su Trstenik i tehničko remontni zavod u Čačku.

Prilikom bombardovanja Valjeva 2. maja povređene su 34 osobe, a razaranjem "Krušika" bez posla je ostalo oko 7.000 radnika.

Raketiranje elektropostrojenja u Obrenovcu, Kostolcu i u okolini Bajine Bašte i hidroelektrane "Perućac" uzrokovalo je raspad elektromreže. Porušeni su mostovi na Rasini i Južnoj Moravi, izazvan požar u rafineriji nafte u Novom Sadu. Napadnut je autobus kraljevačkog "Autotransporta", a dvoje dece ostalo je bez noge.

Krvavi pir nastavljen je 3. maja bombardovanjem autobusa "Đakovica prevoza" kod Savine Vode, na putu Peć - Kula - Rožaje, kada je 20 građana poginulo, dok su 43 lica povređena. Ponovo je na udaru bila Televizija Novi Sad.

Sramni napad NATO je izvršio 5. maja, namerno bombardujući kod Uroševca grčki humanitarni konvoj, čije je kretanje bilo unapred najavljeno i koji je bio vidljivo obeležen.

Železnički most kod Vatina na pruzi Beograd - Bukurešt srušen je 6. maja. Pogođena su skladišta "Jugopetrola" i "Energogasa". Napadnut je niški aerodrom, gađane instalacije "Jugopetrola" kod Negotina.

Niš je ponovo bio na udaru 7. maja, kada je 14 osoba poginulo, dok je oko 70 povređeno. Stradao je i grčki konzulat. NATO je ponovo sa grafitnim bombama nasrnuo na Elektroprivredu Srbije, ostavljajući veći deo Srbije u mraku.

U bombardovanju kineske ambasade u Beogradu 8. maja tri lica su poginula. Na udaru su bile zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, saveznog MUP i hotela "Jugoslavija". Na meti su bili radio i televizijski repetitori na Kosmaju i Rudniku.

Humanitarni konvoj iz Rumunije gađan je 9. maja. Razorena je pošta u Užicu, oštećen Dom zdravlja, a ponovo je na meti bio valjevski "Krušik".

Dve ulice potpuno su izbrisane sa mape Medoševca kod Niša, posle bombardovanja tog sela 10. maja. Do temelja je porušeno 20 kuća, a više od 100 je onesposobljeno za stanovanje. Prilikom bombardovanja industrijske zone Čačka brojne kuće porušene su do temelja.. Na meti su bili "Prva iskra" u Bariču i televizijski i radio predajnik na Crvenom selu kod Subotice.

NATO se obrušio na Niš 11. maja, kada su povređeni potpredsednik Socijalištičke partije Srbije Dušan Matković i potpredsednik Veća republika Savezne skupštine Gorica Gajević. Oštećen je železnički most kod Žitorađe, bombardovani mostovi u Grdeličkoj klisuri. Srušen je most na Limu u Murinu. Bombardovan je Vladičin Han i most na Južnoj Moravi, a život su izgubila dva lica.

NATO je Niš gađao i 12. maja, kada je 14 civila je povređeno, a sutradan je ponovo bombardovana zgrada Televizije Novi Sad.

Kolone civila bombardovane su 14. maja u Koriši kod Prizrena, kada je od kasetnih bombi život izgubilo više od 100 albanskih civila, uglavnom žena, dece i staraca. NATO je koristio termovizuelne bombe koje posle udara razvijaju visoku temperaturu i do 2.000 stepeni Celzijusa, tako da mogu i kamen da sprže.

Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi, bombardovan je 15. maja.

Trafostanica Rudarsko topioničarskog basena "Bor" bombardovana je 16. maja. Pogođena su postrojenja "Jugopetrola", trafostanica u krugu smederevskog "Sartida 1913", rezervoar benzinske pumpe na zrenjaninskom putu. U Gori na Kosmetu raketirani su televizijski repetitor, fabrika lekovitog bilja, farma ovaca i magacin hrane.

U napadu na Bor 17. maja poginulo jedno lice. Srušen nadvožnjak na auto putu Beograd - Niš. Na Prešovo ispaljeno 12, a na Leskovac tri projektila. Novi napadi na Batajnicu, Frušku Goru, Smederevo, Veliku Planu, Prahovo, Ponikve i Gnjilane. Bombardovane su kragujevačke "Šumarice" i uništene kupole koje su simbol stradanja 7.300 nedužnih žrtava Drugog svetskog rata.

NATO je sa dva projektila gađao skladište "Jugopetrola" na Čukarici, a na meti je bio i Surčin. U napadu na valjevski "Krušik" jedno lice poginulo, a 13 povređeno. U bombardovanju borskog "Jugopetrola" jedno lice poginulo.

Neprijateljske rakete oštetile su Duvansku industriju, štampariju "Nova Jugoslavija" iautobusku stanicu u Vranju.Raketiran most na Južnoj Moravi u Vladičinom Hanu, gde su oštećene kuće, škole, vrtić, a pogođen je i most kod Velikog Orašja.

Prilikom bombardovanja Gnjilana 19. maja poginula su četiri civila, a 16 je lakše povređeno. Kliničko bolnički centar "Dragiša Mišović" u Beogradu NATO je bombardovao 20. maja i ubio trojicu bolesnika i jednog radnika, a ranio više pacijenata. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika.

Zlikovci su kazneno-popravni dom u Istoku počeli da bombarduju 21. maja, usmrtivši desetine zatvorenika i radnika te ustanove.Termoelektrane "Drmno" kod Kostolca i "Kolubara" u Velikim Crljenima, kao i rejon oko hidroelektrane Bajine Bašte takođe su bile na meti zločinaca. Neprijatelj je koristio specijalna visokoprovodna vlakna za izazivanje kratkih spojeva.

Bombardovani su ciljevi u okolini Beograda, Lipovica, Rakovica, Resnik, Batajnica i šire područje Avale, a sa dva projektila pogođeno je skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici.

Bombardovani su Sombor, Sremska Mitrovica, a ispaljeno je najmanje 30 projektila na civilne objekte širom Kosmeta, kao i na civilni aerodrom Ponikve.

Širom Kosmeta 22. maja ispaljeno je oko 100 projektila. Oštećene su mnoge kuće u Somboru, uništen most na Starom Begeju kod Starog Dvora, na Šabac je bačeno 10 bombi, granatirani Makiš i Borča.

Termoelektrana Obrenovac ponovo je bombardovana 23. maja. U Đakovici život je izgubilo jedno, a ranjeno 29 ljudi.

Elektroenergetska postrojenja kod Kostolca, Novog Sada i Niša 24. maja ponovo su pogođena, čime je građanima uskraćena mogućnost da zadovolje najelementarnije životne potrebe za vodom, hlebom i lečenjem.

Nova zgrada republičkog MUP-a u Beogradu pogođena je 25. maja. Na meti NATO bili su dalekovodi obrenovačke termoelektrane. Raketiran je emisioni centar Radio Beograda u Zvečki kod Obrenovca, Makiš i Batajnica. U okolini Kraljeva oštećeno više kuća. Izvršeni su žestoki udari po Novom Pazaru, kao i po celom Kosmetu. Na meti su bili Obrenovac, Makiš, Batajnica, Rakovica, MUP u ulici Kneza Miloša u Beogradu. Gađan je predajnik RTS i Radio Jugoslavija u Zvečkoj kod Obrenovca.

Tri lica su poginula, a dva ranjena u bombardovanju Kosovske Vitine 26. maja. Gađan je i civilni aerodorm "Slatina". Ponovljen je napad na zgradu televizije Novi Sad.

Najmanje dva civila su poginula, a 10 lica povređeno u napadu na Aleksinac 27. maja. Ispaljeno je sedam projektila na privatne kuće i industrijsku zonu grada. Pogođene su trafostanice u Leštanima i u Bežanijskoj Kosi. Prilikom bombardovanja Čenovačkog mosta na Jablanici kod Lebana tri osobe su poginule.

Sa više od 10 projektila gađan je centar Ćuprije 29. maja. Na Kosovsku Vitinu bačene su 22 bombe. Oštećene su železnička i autobuska stanica, dve robne kuće i pogon "Froteksa" u Užicu, televizijski predajnik i Ponikve, Vršac, Kuršumlija i centar Novog Sada.

NATO je 30. maja srušio most na Velikoj Moravi kod Varvarina. Živote je izgubilo najmanje 11 civila, a teže povređeno 40 ljudi. Pogođena je specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, Starački dom, dva paviljona u centru za izbeglice u Surdulici, a živote je izgubilo najmanje 17 dece i nemoćnih staraca. Kod Prizrena je bombardovan novinarski konvoj, a tom prilikom ranjeno je nekoliko lica, među kojima i filozof Danijel Šifer.

Oštećen je i most kod Vladičinog Hana, bombardovan Aleksinac, Sombor, Sremska Kamenica, okolina Uroševca, Priština, obrenovačka termoelektrana, Rakovica, Bubanj Potok, Avala, Jakovo, Zvečka i Stubline.

Zlikovci su 31. maja raketirali privatne kuće u Ripnju i Volginoj ulici na Zvezdari. Poginula je jedna osoba, dok je devet lica povređeno. Na meti je bio i predajnik Radio Beograda u Zvečkoj kod Obrenovca, po ko zna koji put su na udaru bila elektroenergetska postrojenja, a projektili su padali i po rejonu sela Velika Moštanica.

Uništeno je i teško oštećeno više od 100 grobova i nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Prištini.

NATO je ponovo bombardovao Novi Pazar 1. juna, a od bombe koja je pala na jednu stambenu zgradu poginulo je 13. ljudi.

Zlikovci su 2. juna raketirali glavnu gasnu stanicu u Srbobranu, posle čega su bez osnovnog energenta ostali svi vitalni gradski sistemi. Pogođen je predajnik RTS između Srbobrana i Siriga, srušen je repetitor Televizije Kraljevo na planini Kotlenik, a u selu Lipe kod Smedereva NATO je pogodio privatnu kuću i ranio dvoje dece. Pogođeni su objekti puta Beograd - Niš, most na Jesenici i nadvožnjak pruge Velika Plana - Mala Krsna.Na udaru NATO bili su i Kuršumlija i Merošin kod Niša.

Mesna zajednica "Ravna reka" u opštini Despotovac raketirana je sa četiri projektila 3. juna.Srušen je most na Belom Drimu koji povezuje đakovičku opštinu sa orahovačkom i prizrenskom.

* * * * *

Vandali i ubice NATO obrušile su se i na mnoge druge civilne ciljeve u Kragujevcu, Užicama, Vranju, Kraljevu, Kruševcu, Prištini... Manja ili veća oštećenja pretpreli su Pećka patrijaršija, manastiri Rakovica, Vojlovica kod Pančeva, Novo Hopovo i Šišatovac na Fruškoj Gori, Svetog Nikole i Svete Petke kod Kuršumlije, crkve u Vranju, Leskovcu, Vladičinom Hanu, kao i hramovi Svetog Marka i Svete Trojice u Beogradu.

Bežeći od bombi NATO, Srbiju je od početka agresije napustilo blizu 800.000 ljudi, uglavnom Albanaca, a još 200.000 spas je potražilo u Šumadiji, Vojvodini i drugim krajevima republike.

Od početka agresije bombardovano je oko 200 gradova i naselja. Tovari po međunarodnom pravu zabranjenih kasetnih bombi bačeni su 60 puta. Oštećeno je 20 bolnica i 40 drugih zdravstvenih ustanova.

Ubijeno je na hiljade civila, a mnogo više nedužnih građana postali su invalidi. Razoreno je na stotine škola, obdaništa, fabrika, privrednih i drugih civilnih objekata, kao i na desetine mostova, puteva, železničkih pruga i aerodroma.



Copyright © 2001 - 2004 Kancelarija za saradnju sa medijima
Email: ooc@srbija.sr.gov.yu