JUGOVIĆ - Fadi Vintertur 26:22

Arpad Šterbik, jedan od heroja trijumfalnog pohoda Jugovića

Politika, 29. april

P. Kikoš

Kać, 28. aprila - Malo mesto Kać, nadomak Novog Sada, od sada je masnim slovima upisano na sportskoj mapi Evrope. Njegovi ljubimci, rukometaši Jugovića, u revanš meču finala "Kupa izazova" savladali su švajcarsku ekipu Fadi iz Vintertura sa 26:22 (13:12) i posle nerešenog rezultata u gostima (27:27) osvojili pobednički trofej.

Tako su Kaćani u svom prvom evropskom pohodu stigli do pobedničkog postolja i priredili neviđenu radost sebi i svojim navijačima.

Zaista je bila impresivna slika po završetku meča u velelepnoj dvorani "Hram" u Svetosavskom domu. Oko 2 000 navijača, koji su sve vreme divno bodrili svoje ljubimce, očarani igrom i uspehom svojih rukometaša, nosili su na rukama Šterbika, Jokića, Gvozdenovića, Rudića, Arsenića, Dodera, trenera Zeljkovića i ostale, a kada je predsednik Takmičarske komisije Evropske rukometne federacije Jozef Ambruš kapitenu Arpadu Šterbiku uručio pobednički pehar, uz zvuke truba i pucnjavu petardi (izvan dvorane) počelo je neviđeno slavlje.

To je ovo malo mesto, ali pravi rukometni centar i zaslužilo posle svoje 45-godišnje istorije u ovom sportu. Kaćani decenijama žive sa svojim ljubimcima i za njih je, sasvim razumljivo, njihova radost, zapravo pravi sportski trans.

To je i uspeh jugoslovenskokg klupskog rukometa jer je to prvi evropski trofej u muškoj konkurenciji posle 14 godina i one evropske titule koju je osvojila šabačka Metaloplastika.

U izvanrednoj i impresivnoj atmosferi (nekoliko hiljada gledalaca nije moglo da uđe u dvoranu i moralo je da se zadovolji radio i TV prenosom kao i praćenjem utakmice preko velikog TV-bima), na kraju su pobedu naših rukometaša pozdravili savezni ministar sporta Vojislav Andrić, predsednik Upravnog odbora RSJ Dragan Ranković, generalni sekretar Božo Đurković i mnogobrojni sportski i rukometni radnici iz zemlje i Evrope. Publika je tokom meča i na kraju susreta skandirala i ime Miloša Lončara, tvorca kaćkog rukometnog čuda i velelepne dvorane "Hram".

Meč je, kao što se i očekivalo, protekao u velikoj i neizvesnoj borbi svih 60 minuta, ali je pobeda zasluženo pripala Jugoviću. Domaći su čvrstom odbranom najčešće u formaciji 5-1 i 4-2 odlično zatvarali najopasnije gostujuće igrače Korejce Čoa i Kanga i Hrvata Perkovca i već u 7. minutu poveli sa 5:1. Međutim, prava borba je tek predstojala. Švajcarci se nisu predavali i na fenomenalne odbrane Šterbika parirali su isto tako sjajnim odbranama golmana Doblera. Ipak, naš tim je sve vreme imao rezultatsku prednost, nekada od samo jednog, a nekada i od tri pogotka.

"Moram da počnem od svojih igrača. U proteklih sedam dana izdržali su zaista neverovatan pritisak u iščekivanju finala. A bilo je kriznih perioda u revanšu, no, to je bila više posledica činjenice da je švajcarska ekipa uživala visok renome. Ali ona nije bila dovoljno jaka da bi savladala naš Jugović. Za ovaj uspeh zahvaljujem se i našoj dragoj publici koja je kao i uvek bodrila svoje ljubimce" (Branislav Zeljković, trener Jugovića). "Mi smo izgubili finale već u prvoj utakmici, a propustili smo šansu u revanšu zbog slabe igre naših krila. Iako smo bili uvek na jedan ili dva gola zaostatka, ipak nismo mogli da stignemo raspložene domaxćine" (Goran Perkovac, igrač Vintertura).

Pored Šterbika izvanredno je igrao i Nebojša Jokić, pa je to sjajno nadomestilo nešto rezervisaniju partiju Rudića koji je u prvom meču dao 11 pogodaka, a sada samo jedan.

Prvi deo naš tim je dobio sa 13:12, a kada je u nastavku za samo dva minuta došlo do tri gola prednosti, videlo se da je spreman za toliko željeni trijumf. Do njega nije lako došao, gosti se nisu dali, sredinom drugog dela došli su na samo gol "manjka" (19:18), ali su Jokić i drugovi pogotovo kad je Šterbik zaustavio sedmerac Perkovca nezadrživo krenuli ka konačnoj pobedi.

Ona je došla, a krajnji rezultat je bio 26:22 za naš tim. To je bio znak za veliko slavlje, za skandiranje publike "mi smo Kaćani, najbolji smo, najbolji" i za čestitke za ogroman sportski uspeh. To slavlje se prenelo i na ulice Kaća koje su treštale od muzike i pesme. Slavilo se do zore, a imalo je zbog čega.