U smutnom vremenu posleratnih zbivanja na Kosovu i Metohiji i još svežih rana od bombardovanja NATO snaga, prijateljstvo između Srba i Amerikanaca pojavljuje se zaista na jedan nesvakidašnji način. Opterećeni zbivanjima poslednjih godina često smo skloni da o drugima mislimo na osnovu politike njihovih zemalja, zaboravljajući tradicionalne veze Srbije i Amerike koja je u najteža vremena pružila utočište mnogim našim ljudima i pečalbarima. U politici se veze uspostavljaju na osnovu trenutnih interesa, dok se iskrena prijateljstva grade često daleko od reflektora medija i retorike političara.
Pismo osnovne škole iz Velsvila
(američka savezna država Juta)
(Kliknite za veću sliku)
|
Ovo je priča upravo o jednom takvom prijateljstvu koje je nastalo u sasvim čudnom vremenu, obremenjenom gorkim sećanjima i još gorčom svakidašnjicom. Osnovci iz jednog malog američkog grada Velsvila u državi Juta upoznali su i zavoleli monahe manastira Visoki Dečani preko njihove internet prezentacije. Zatim su odlučili da svojim radom i trudom prikupe skromna sredstva da bi novim prijateljima na dalekom Balkanu poslali nekoliko paketa pomoći, da im se nađe u njihovoj nevolji. Ovaj retko plemeniti primer solidarnosti dece prema monasima rodio se spontano u razredu učiteljice Hajdi Jakobsen, koja je odmah organizovala akciju na koju su se spremno odazvala deca iz svih pet razreda osnovne škole u Velsvilu. Ođednom, na zidovima škole pojavile su se fotografije monaha sa dečanske internet prezentacije i svaki dan je beleženo koliko su deca prikupila sredstava. Posebno je zanimljivo da deca nisu tražila novac od roditelja, već su odlučila da novac sama zarade, kao što je to u Americi običaj. Drugi su se ponudili svojim rođacima i prijateljima da nešto urade za njih i tako zarade novac za monahe. Deca su u slobodno vreme redovno posećivala dečansku prezentaciju i stalno su otkrivala nove slike i tekstove. Posebnu pažnju su im privukle slike iz života i rada dečanskih monaha, pa se na zidovima škole našle fotografije monaha Danila sa teletom u rukama, starog monaha Nikodima stolara i đakona Ilariona koji kuva puding u kuhinji. Deci je bilo posebno zanimljivo kako neobični mladi ljudi u mantijama rade sve one svakodnevne poslove koje su i sami imali priliku da rade u svojim kućama i farmama.
Kada je prikupljeno i više novca nego što je u prvi mah planirano, deca su sa učiteljicom pokupovala u supermarketu sve ono što su smatrala da monasima može biti od koristi. U paketima su se tako našle paste za zube, sapuni, razni toaletni pribor, lekovi, zavoji, ali i najdragoceniji poklon - veliki žuti list, na obe strane ispisan imenima sve dece koja su učestvovala u akciji, sa porukom dečanskim monasima:
"Dragi monasi Visokih Dečana. Čuli smo za vas, vaš manastir i vašu zemlju i videli smo slike na vašem veb sajtu. Znamo da se suočavate sa mnogim iskušenjima i da ste vrlo hrabri i pomogli ste svima kojima treba pomoć, bez obzira na njihovo poreklo, čak i kada je to bilo opasno za vas. Poželeli smo da vam olakšamo vaš život tako što ćemo vam poslati ove stvari. Zaradili smo novac da bismo ih kupili radeći za naše porodice, prijatelje i susede. Molimo vas da ih primite jer dolaze od naših srca! Želimo vam sve najlepše i nadamo se da će mir i izobilje doći k vama.
Od vaših prijatelja iz osnovne škole u Velsvilu."
Paketi su brižljivo zapakovani i poslani vojnom poštom do američke baze Bondstil na Kosovu i Metohiji. Odatle su ih u manastir doneli američki vojnici koji su uživo preneli pozdrave dece iz daleke američke države Juta. Put Amerike iz Dečana su krenule dve ilustrovane knjige o srpskim pravoslavnim manastirima na Kosovu i Metohiji, ikona Gospoda Hrista za školu kao i male papirne ikone sa likom Dečanske Bogorodice za svakog učenika posebno.
Monasi i deca iz Velsvila redovno održavaju kontakt preko Interneta potvrđujući da za iskreno prijateljstvo nisu prepreka granice, jezik, nacija i prostorna udaljenost. Ostaje nada da će poruka mira iz manastira Visoki Dečani, koja je stigla do dalekog Velsvila, i ljubav američke dece naći svoj put i do onih koji odlučuju o budućnosti ovih prostora i ljudima koji na njima žive.
Dečanski monasi
