Pariz, 16. novembra 2001. godine - Pariski klub država poverilaca odobrio je rano jutros Jugoslaviji otpis dve trećine duga odnosno 66 odsto od 4,562 milijarde dolara koje država duguje ovoj grupi zemalja, rekao je u ekskluzivnom intervjuu iz Pariza, ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić.
"Ovo je istorijski događaj za Srbiju i Jugoslaviju", rekao je Đelić u telefonskom razgovoru iz Pariza. "Ovo je najveći otpis duga za srednje razvijene zemlje koji je Pariski klub odobrio u poslednjih 45 godina. Vraćamo se u Beograd iznureni ali više nego zadovoljni".
Pedeset i jedan odsto duga, odnosno 2,362 milijarde dolara, će biti otpisano kada Jugoslavija potpiše srednjoročni sporazum sa Međunarodnim Monetarnim Fondom, što se očekuje u februaru ili martu sledeće godine. Srednjoročni aranžman sa MMF-om će trajati 18 ili 36 meseci što će zavisiti od dogovora sa ovom finansijskom institucijom, rekao je Đelić.
"Ostatak, odnosno 648 miliona dolara, će biti otpisano po isteku sporazuma sa MMF-om", izjavio je Đelić. "Tako da ćemo ostati na kraju sa 1,8 milijarde dolara duga prema Pariskom klubu zemalja poverilaca odnosno otpisano nam je skoro tri milijarde dolara".
Jugoslavija je dobila 22 godine za otplatu preostalih 1,8 milijarde dolara duga sa grejs periodom od šest godina. Grejs period znači da u toku tih šest godina Jugoslavija nije dužna da otplaćuje svoja dugovanja.
Đelić je takođe rekao da je uz 4,562 milijarde dolara dugoročnog duga, Pariski klub reprogramirao i 648 miliona dolara kratkoročnog duga na period od osam godina sa grejs periodom od četiri godine.
"Sada kada su nam odobrene smanjene kamatne stope i više nego povoljni grejs periodi, mi moramo da ubrzamo privatizaciju i dalje ekonomske reforme da bi privukli što više investicija i na taj način stvorili ekonomska sredstva za otplaćivanje nasih dugova", rekao je Đelić. "Naše reforme i političke i ekonomske su ocenjene kao vrlo hrabre i to nam daje podstrek da nastavimo ovim putem. Ovaj sporazum omogućava da se prekine sa prošlošću i govori o budućnosti".
Jugoslovenska delegacija za deset dana putuje na nastavak pregovora sa Londonskim klubom gde se očekuje da se uslovi dobijeni u Parizu, primene i na reprogram 2,2 milijarde dolara koje zemlja duguje ovoj grupi finansijskih institucija, rekao je Đelić.
Posle četvorodnevnih pregovora sa Pariskim klubom poverilaca o otpisu i reprogramiranju dugova Jugoslavije prema državama-poveriocima, Đelić je rekao da je ovo prvi sporazum o servisiranju s Pariskim klubom od kada je Jugoslavija prestala da otplaćuje i servisira svoja dugovanja 1992. godine.
Na početku godine ukupni spoljni dug iznosio je 12,2 milijarde dolara. Oko 90 odsto duga prema inostranstvu dospeo je za naplatu - i glavnice i redovne i zatezne kamate. Od ukupne sume, oko četvrtine je dug multilateralnim organizacijama, otprilike toliko i komercijalnim bankama koje čine Londonski klub, a najveći deo, oko 45 odsto je dug vladama poveriocima okupljenim u Pariskom klubu. Ostatak od oko četiri odsto je novoformirani dug prema Ruskoj federaciji.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus izjavio je na konferenciji za novinare u Parizu da je inostrani dug bio jedna od glavnih prepreka stranim investitorima, ocenjujući da potpisani sporazum predstavlja jasnu poruku svim stranim investitorima i jaku podršku reformama u zemlji.
