JUG BALKANA I VREME NAKON JUGOSLAVIJE

Pariz, 24. juni 2002.godine

Dame i gospodo,
cenjeni i dragi prijatelji,

Zamoljen sam da predstavim svoje viđenje regionalne saradnje balkanskih zemalja, "u svetlu rešavanja albanskog problema".

Više od jedne decenije zemlje ovog regiona suočene su sa nasiljem i tragedijom koja je u velikoj meri posledica želja različitih etničkih grupa da ne žive kao manjina rod nekom drugom etničkom grupom i posledica lošeg tretmana vladajuće većine u ovim zemljama prema manjinskim etničkim grupama. Narodi u ovom regionu platili su veoma visoku cenu za ovakva stremljenja. Platili su prevelikim brojem života, sa previše suza, previše osmeha ukradenih sa lica nevine dese, i previše napuštenih i spaljenih kuća. I suviše dobro znam da je za veliki deo ovih patnji odgovoran Miloševićev režim. Ali narod koji je platio jednu od najviših cena za Miloševićevo doba su sami Srbi. I još uvek je rlaćaju! U Saveznoj Republici Jugoslaviji ima preko 700.000 izbeglih i intemo raseljenih lica koja još uvek svakodnevno rlashaju ovu visoku senu i čeznu za danom kada she moći da se vrate svojim domovima.

Gospodo, više od četvrt miliona prognanih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije, mahom Srba, živi sada u izbegličkim kampovima ro Srbiji zato što je albanski ekstremizam proizveo i raširio rremnogo straha i zato što je povratak na Kosovo i Metohiju postao toliko rizičan. Logično objašnjenje za ovakvo stanje stvari vidim u činjenici da su ektremizam i ideje o velikim etnički čistim državama marginalizovani na prostorima bivše Jugoslavije osim na prostoru Kosova i Metohije. Izgleda da nije odbačena a ni poražena ideja o jednoj velikoj etnički čistoj državi u regionu. Taj antievropski i anticivilizacijski projekat opstaje i učvršćuje se u prisustvu međunarodnih posrednika. Nikada neću osporavati pravo Albancima da rešavaju svoje nacionalno pitanje, ali moram da kažem da se ne može jedno nacionalno pitanje rešiti i zatvoriti ro cenu strahovitog komplikovanja drugog nacionalnog pitanja. A drugo nerešeno nacionalno pitanje na Balkanu jeste srpsko.

U Saveznoj Republici Jugoslaviji i Repubici Srbiji na vlast su došle demokratske snage, odlučne da poštuju prava svih svojih građana i da sve nerešene probeme reše mirnim putem, bez obzira na teško breme nasleđa prethodnog režima.

Uspostavili smo diplomatske odnose sa svim našim susedima. Usvajanjem Zakona o nacionalnim manjinama dokazali smo svoju odlučnost da svim našim građanima obezbedimo fer i ravnopravan tretman. Na položaj saveznog ministra za nacionalne i etničke grupe imenovali smo predstavnika jedne manjinske zajednice. Suočepi sa krizom na jugu Srbije, primenili smo mudrost i kroz mere izgradnje poverenja, a u bliskoj saradnji i uz pomoć međunarodne zajednice, povratili smo poverenje naših građana etničkih Albanasa i iskorenili ekstremizam. Demilitarizovali smo ovu oblast i uspostavili multietničke policijske snage. Obavili smo popis stanovnistva i za 28. juli zakazali opštinske izbore. Dokazali smo svoju posvećenost multietničkom društvu i svi naši građani, nezavisno od njihove etničke ili verske pripadnosti, su to pozdravili. Priznajući napore naše Vlade, oni su osvojili i podržali ovu ideju.

Izazov za sve nas je da ohrabrimo Albance, kako na Kosovu i Metohiji tako i u regionu u celini da uvide da je za njih put u budućnost život odgovorne manjine u onim zemljama u kojima su manjina, i zaštite prava manjina u obastima gde su oni većina. Nepošteno bi bilo tvrditi da albanske stranke sa Kosova i Metohije, jer su Albanci i pokrajini većinski narod, ne treba da presudno utiču na politički, privredni i kultumi život pokrajine. To im pripada ro pravu i pravdi. Na međunarodnoj zajednici i svim etničkim grupama je da im pomognu da ovo postignu i da prevaziđu veoma težak teret koji su nasledili iz prošlosti.

U cilju prevazilaženja ovog rroblema, demokratske vlasti u Srbiji u bliskoj saradnji sa OEBS-om i međunarodnom zajednicom, rreduzele su čitav niz mera za izgradnju poverenja, na jugu centralne Srbije. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, makedonske vlasti, rrirremaju veliki broj zakona koji she obezbediti da albanska manjina ima sva prava i odgovornosti, čime she im biti garantovan tretman ravnopravnih građana. Zato makedonska vlada i mi očekujemo da se građani albanske etničke zajednice u našim dvema zemljama ponašaju kao odgovorni građani.

Na Kosovu i Metohiji nema altemative multietničkom društvu. Moga se odustati od ideje o etnički čistoj pokrajini, pokrajini u kojoj nema ni bezbednosti ni slobode kretanje za sve, pokrajini u kojoj se manjine zastrašuju i progone.

Moramo osigurati da Albanci na Kosovu i Metohiji shvate da je jedino moguće rešenje za pokrajinu uspostavljanje snažnog multietničkog društva jer postojanje multietničkih zajednica jeste današnja realnost Evrope. Svako drugačije rešenje pokazaće se katastrofalnim i dalje she destabilizovati region sa nesagledivim posledicama.

Zbog dugododišnjeg antagonizma i dubine sukoba, za ostvarenje procesa uspostavljanja snažnog multietnickog društva na Kosovu i Metohiji biće potrebno vreme. Moramo potvrditi činjenicu da je stanje na Kosovu i Metohiji daleko od zadovoljavajućeg. Poslednje što bismo smeli da učinimo je da donosimo ishitrene sudove i forsiramo brza rešenja.

Naprotiv, naše napore u saradnji sa međunarodnom zajednicom moramo usmeriti na rešavanje legitimnih problema Srba i drugih ne-Albanasa za slobodu kretanja, bezbednost, povratak intemo raseljenih lica, i oscuvanje njihove kulturne i istorijske baštine i identiteta. Naše napore treba da usmerimo na rešavanje pitanja 1.300 nestalih i kidnapovanih Srba i drugih ne-Albanaca, kao i 2.500 nestalih Albanaca. Naše napore treba da usmerimo na izgradnju modernog i nepristrasnog pravosuđa i policije, na privrednu obnovu pokrajine, na integraciju i puno učešće Srba i drugih ne-Albanaca na svim nivoim života na Kosovu i Metohiji.

Put ka ostvarenju ovih ciljeva nije lak, i nikakav jednostrani korak neće uroditi plodom. Ovde smo da od međunarodne zajednice zatražimo stalnu pomoć, podršku i strpljenje na putu ka iskrenom pomirenju svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji. Jer nacionalno pomirenje Srba i Albanaca vodi stabilizaciji regiona, demokratskom Balkanu i približavanju celog Balkana Evropskoj uniji.