Izlaganje dr Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju
Na sastanku Radne grupe za humanitarna pitanja Saveta za primenu mira
Ženeva, 27.juna 2002.godine
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo,
Dozvolite da se na početku zahvalim na pozivu Jugoslovenskoj delegaciji da učestvuje na sastanku Radne grupe za humanitarna pitanja Saveta za primenu mira.
Prošlo je 11 godina od kako su prve izbeglice zbog ratnih dejstava u Hrvatskoj utočište potražile u Srbiji. Od tada, broj izbeglih, prognanih i ratom ugroženih i interno raseljenih lica stalno raste, ali od prvog zvaničnog popisa sprovedenog 1996. godine nikada nije bio manji od 700.000.
Siguran sam da vam je poznata humanitarna situacija u mojoj zemlji koja i dalje zbrinjava 377.131 izbeglica u Srbiji i 14.500 u Crnoj Gori, kao i preko 280.000 interno raseljenih lica. U trenutku kada smo se okrenuli krupnim reformama u svim sferama života, ovakva humanitarna situacija otežava ionako teško ekonomsko stanje, nasleđeno iz prošlosti, koje se može nazvati siromaštvom i veoma bolnom tranzicijom kroz koju moja zemlja prolazi. Nova strategija prelaska sa humanitarne pomoći na razvojne projekte mora uzeti u obzir i ovu situaciju. Svakako da dugoročna strategija mora ići ka razvojnim projektima, ali ne smemo zaboraviti na veliki broj izbeglica i interno raseljeiih koja još uvek direktno zavise od humanitarne pomoći.
I pored svih ovih objektivnih teškoća, vlade SR Jugoslavije i Republike Srbije se aktivno postavljaju prema problemima izbeglih i interno rašljenih lica, ali bez odgovarajuće finansijske pomoći, naši napori ostaće samo spisak lepih želja, kao što bi to mogla postati i Ndcionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica. Koristim priliku da vas pozovem na prezentaciju dokumenta: Program sprovođenja strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica danas u 15 časova u Palati Nacija.
Želeo bih da kažem par reči o dokumentima za ovaj sastanak.
Mislim da su objektivno prikazali situaciju na terenu i na pragmatičan način formulisali pravce daljih aktivnosti.Jedino sa čim se ne možemo složiti je to što se povratak interno raseljenih lica od strane međunarodne zajednice, UNMIK-a i VKIUN nastavlja u određeni vremenski okvir, a vreme i strpljenje interno raseljenih lica posle tri godine je već na izmaku.
Za nas je od posebne važnosti što su dokumenti ukazali i na probleme sa kojima se u svakodnevnom životu suočavaju Srbi i ostalo nealbansko stanovništvo koje je 24 časa pod preko potrebnom zaštitom KFOR-a, i gde postoji stalno prisutan strah i pretnja nasiljem. Tačno je da je, kada su međunarodne snare ušle na Kosmet 12. juna 1999. godine okončan neprimeren progon etničkog albanskog stanovništva, osmišljen i vršen od strane Miloševićevog režima. Za Albance je to bio početak novog života za kojim su čeznuli toliko godina. Ali, istovremeno, otpočeli su neprimeren progon i patnja za etničke Srbe i okrutno kažnjavanje onih koji su bili dovoljno odvažni da ostanu na svojim ognjištima za grehe koje nisu nikada počinili. Očekujemo da, u skladu sa odredbama Rezolucije SB 1244, i njima bude osigurana bezbednost, sloboda kretanja i pravo na normalan život bez nasilja, nesigurnosti i straha. Zalažemo se za pravo na opstanak i održivi povratak kojim ne sme biti uslovljen bilo kakvim političkim intsresima, što je u skladu sa našim opredeljenjima, ali je bazirano i na svim relevantnim međunarodnim dokumentima. Samo tako će biti postignut cilj o kojem postoji opšta saglasnost - -multietničko, multinacionalno i multikonfesionalno Kosovo i Metohija. Ovakav koncept, naravno, može da funkcioniše samo ukoliko većinska zajednica pokaže odgovarajući stepen tolerancije, a manjinska prihvati da se integriše.
Dozvolite da vas podsetim da su vlade SR Jugoslavije i Republike Srbije dale maksimalni donrinos procesu stabilizacije situacije na Kosovu i Metohiji, aktivno se založivši za uspostavljanje privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji, podržavajući učešće Srba i drugog nealbanskog stanovništva na izborima i uključivanje u privremene organe uprave, što je od strane međunarodne zajednice ocenjeno kao značajan doprinos političkoj stabilnosti regiona.
Svoju kooperativnost i konstruktivnost, spremnost za kompromis i dogovor dokazali smo i rešavanjem krize na jugu Srbije, gde smo, suočeni sa oružjem, nasiljem i ekstremizmom, pokazali mudrost i rešili je na miran način, usredsredivši se na više mera za izgradnju poverenja i blisko sarađujući sa međunarodnom zajednicom. Od ukupnog broja od 12.500 raseljenih, gotovo 10.000 etnnčkih Albanaca se već vratilo u ovaj deo naše zemlje, a naše dalje aktivnosti usmerene su na njihovu integraciju u sve oblasti društvenog, političkog i privrednog života. Ovakav pristup, koji je bio baziran na postizanju i učvršćivanju poverenja, pokazao je u veoma kratkom roku dobre rezultate. Mislim da bi se on, uzimajući naravno u obzir specifičnosti svakog područja, mogao pokazati kao dobar model.
Dame i gospodo,
Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, bez obzira na to kakvo će biti konačno rešenje, mi želimo da se izgradi jako i uspešno multietničko društvo, poput ovog koje sam upravo opisao kada sam govorio o Jugu Srbije. Mi nastojimo da doprinesemo ostvarivanju ovog cilja, s obzirom na neposredan uticaj koji situacija na Kosmetu ima na stabilnost celog regiona. Ukoliko ne budemo uspešni u stvaranju multietničkog društva na Kosmetu, nemiri i dodatna iseljavanja koji će iz toga proisteći će imati dramatičan i poguban uticaj na političku situaciju u Jugoslaviji i u celom regionu. Ali, ma koliko posledice bile teške i opasne za ostatak regiona, one će biti isto toliko loše ili čak i gore za budućnost Kosmeta.
Uveravam vas da, da bi Kosmet preživeo i ekonomski se razvijao, on mora da ima dobar i konstruktivan odnos sa ostatkom Jugoslavije. U suprotnom, nastaviće da se u nedogled oslanja na velikodušnost međunarodne zajednice.
Pre dve nedelje, građani koji žive na Kosovu i Metohiji obeležili su treću godišnjicu ulaska međunarodnih snaga u ovu pokrajinu. Tri godine olakšanja, radosti i slobode za neke od njih, tri godine agonije, straha i suza za ostale.
Nealbanska imovina nije ni zaštićena ni sačuvana. U većini slucajeva, ukoliko nije potpuno uništena, uzurpirana je od strane etničkih Albanaca. U nekim slučajevima, određene grupe etničkih Albanaca su zaradile veliki novac od izdavanja ove imovine. U pojedinim slučajevima, od izdavanja međunarodnim organizacijama !
Izuzetno sam zabrinut zbog situacije u Mitrovici koja je posledica egzistencijalnih strahova Srba i rezultat dubokog međunacionalnog nepoverenja. Mi zajedno sa UNMIK-om i lokalnom zajednicom Srba u Mitrovici radimo na rešavanju ovog problema. To je dug i osetljiv proces. Srbi u ovom gradu su zabrinuti i uplašeni da će se i njima desiti isto ono što se dešava njihovim rođacima i prijateljima širom Kosmeta. Oni su zabrinuti i uplašeni da će biti izbačeni iz svojih domova, da će i njihov način života i sami njihovi životi biti ugroženi. Zbog toga rešenja koja proističu iz improvizacije i pritiska ne mogu da urode plodom. Potrebno je vreme da se izgradi poverenje među svim stranama i da se postignu održivi kompromisi, uz poštovanje interesa svih.
Neki će možda reći da nije moguće da se za dan ili godinu popravi ono što je godinama bilo loše. Slažem se i mislim da bi bilo nepošteno reći da su trenutni uslovi gori od onog što je bilo juče. Ja iskreno i duboko poštujem rezultate koji su UNMIK i KFOR postigli pod veoma teškim okolnostima. Ali toliko toga još mora da se uradi. U novembru 2001. godine potpisao sam sa tadašnjim Visokim predstavnikom Generalnog sekretara UN Hekerupom Zajednički dokument koji definiše kako ćemo zajedno raditi na poboljšanju situacije na Kosmetu. Beograd je pokazao kampanjom za učešće kosmetskih Srba na novembarskim izborima i rešavanjem problema albanskih zatvorenika da može da igra pozitivnu ulogu. Verujem da je ključ naše zajedničke budućnosti da se, uz vašu pomoć, ovaj sporazum dosledno sprovede, sa mnogo dobre volje i energije. Ovo uključuje i veliko zalaganje i rezultate u vezi sa povratkom izbeglica i u vezi sa borbom protiv ekstremista na svim stranama, uz insistiranje da se uspostavi istinska sloboda kretanja širom Kosmeta, da institucije zaista rade i da se pokuša da se problem nestalih reši i na jednoj i na drugoj strani.
Konačno, želeo bih da kažem nešto o trenutnom odnosu između Beograda i kosmetskih Srba. Postoji teorija koju mnogi zastupaju da kosmetski Srbi moraju da nauče da žive isključivo u okviru Kosova i Metohije. Uzgred, izgleda da ova teorija prejudicira budućnost pokrajine, jer pretpostavlja da će Kosmet biti potpuno nezavistan od ostatka Jugoslavije.
Pred zajednicama koje žive na Kosmetu je dugačak put do prave demokratije i istinskog pomirenja. I tek tada ćemo moći da počnemo da razgovaramo o konačnom rešenju. Mi moramo da rešavamo ove probleme na najefikasniji mogući način i što je pre moguće, postižući značajan napredak čak i ove godine. Ukoliko ne budemo uspeli u tome, budućnost Kosmeta će zaista biti mračna.
SR Jugoslavija podržava regionalni koncept rešavanja pitanja povratka izbeglica. S tim u vezi, smatramo da je, uz osiguranje bezbednog okruženja jedan od ključnih preduslova za ostvarenje povratka i povraćaj imovine. Da bi dokazali tu činjenicu ističemo da se, na primer, uz takav razvoj događaja, u BiH vratilo 43% od ukupnog broja izbeglica i interno raseljenih lica koja borave u SR Jugoslaviji.
Želeo bih ovom prilikom da vam ukažem i na deo Zajedničke izjave ministara inostranih poslova zemalja članica Procesa saradnje zemalja Jugoistočpe Evrope, usvojene na sastanku u Beogradu, 19. juna 2002. godine u kojoj se ističe da realizacija prava izbeglica i interno raseljenih lica da se dobrovoljno vrate u svoje domove zahteva blisku saradnju na međudržavnom nivou sa krajnjim ciljem jačanja sigurnosti u regionu.
Hteo bih na kraju posebno da istaknem da smatramo veoma važnim i značajnim uključivanjem u ove procese Pakta stabilnosti, koji je već razradio niz političkih inicijativa u cilju olakšavanja procesa ekonomske revitalizacije Jugoistočne Evrope i omogućio politički okvir za unapređenje i jačanje regionalne saradnje.
Dame i gospodo,
Nesumnjiva je težnja zemalja našeg regiona da što pre dođemo do stadijuma priključivanja evropskim integracijama. Posebno je važno što je to i opredeljenje Evropske unije. Međutim, taj proces ne može biti uspešan ukoliko se, pored demokratizacije i ekonomskih reformi, ne reše i pitanja izbeglica i interno raseljenih lica. SRJ je spremna da ozbiljno i u dobroj veri i ubuduće doprinosi rešavanju tog problema.
Hvala na pažnji.
