Izlaganje dr Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju na 13. Kran Montana Forumu
28.jun 2002.godine
Gospodine predsedavajući,
dame i gospodo,
Bez priliva stranog kapitala ne može se računati sa značajnim privrednim rastom, povećanjem izvoza i zaposlenosti niti se može ostvariti uključivanje u unutarregionalne i regionalne mreže.
Cilj svih zemalja i regiona u tranziciji jeste stvaranje privlačnog ekonomskog ambijenta za strane investitore. Zato Vlada Republike Srbnje ulaže velike napore da kreiranjem i sprovođenjem reformi u što kraćem roku, obezbedi preduslove za ostvarivanje tog cilja.
Sa tog aspekta, programe i aktivnosti Misije UN na Kosovu i Metohiji, koji mogu doprineti stvaranju tržišne ekonomije i trajnog prosperiteta za sve građane na ovom području, smatram korisnim. Posebno ukoliko vode reintegraciji ekonomskih tokova. Ekonomska saradnja predstavlja najbolji način za interesno povezivanje i postepeno otklanjanje tenzija na ovim prostorima i postizanja regionalne stabilnosti.
Kosovo i Metohija ima povlašćen status u Evropskoj Uniji, a Specijalni Predstavnik Generalnog sekretara UN diskreciono pravo da po "skraćenom postupku" donosi uredbe i druge propise od značaja za ekonomski razvoj. Smatram da UNMIK i pored takve relativno lagodne pozicije ima veoma težak zadatak. Kosovo i Metohija je područje sa kumuliranim višedecenijskim problemima, brojnim specifičnostima, i protivrečnostima koje se ne mogu uspešno prevazići jednostavnom primenom postojećih modela.
Teškoće postoje u lokalnim faktorima razvoja, zatečenom stepenu razvijenosti, tradicionalnoj neefikasnosti privredne strukture, nezadovoljavajućom obrazovnom i kvalifikacionom strukturom radno sposobnog stanovništva, razgrađenim privrednim resursima nakon ekonomskih sankcija i ratnih sukoba, bezbednosti i slobodi kretanja, velikom broju proteranih i raseljenih radnika, dominantnoj ilegalnoj privredi, visokom stepenu kriminala, nezaposlenosti,ugroženosti životne sredine.
Kosovsko-metohijska ekonomija još uvek je u krizi, mada pokazuje izvesne znake oživljavanja. Prosečna iskorišhenost kapaciteta jedva dostiže 30%, a stopa nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva od oko 70% jedna je od najvećih u savremenom svetu. Zaposleno je zvanično oko 200.000 - 250.000 stanovnika. Prosečna zarada radnika koju finansira konsolidovani budžet Kosova u proseku iznosi nešto više od 125 eura. Skoro polovina stanovništva Kosova i Metohije živi na ivici siromaštva, a 12% u ekstremnoj bedi. U poslednje tri godine veliki broj penzionera nije primao penziju, a veliki broj proteranih i raseljenih radnika ne ostvaruje nikakve prihode.
Dame i gospodo,
Uspostavljanje tržišne ekonomije prilagođene evropskim strandardima u svim postsocijalističkim zemljama podrazumeva demokratizaciju, vladavinu prava, stvaranje odgovarajućih institucionalnih uslova i sveukupno strukturno prilagođavanje. Iskustva govore da presudan značaj kod donošenja investicionih odluka inostranih partnera ima politička stabilnost.
Formiranje Skupštine i Vlade Kosova predstavlja značajan preduslov za afirmisanje demokratskih principa. Jugoslovenske i srpske vlasti podržavaju ove procese i ohrabruju lokalno srpsko i drugo nealbansko stanovništvo da uzme aktivno učešće u njihovom radu.
O vladavini prava nažalost, kada je Kosovo i Metohija u pitanju, ne može se govoriti, obzirom na brutalno kršenje elementarnih ljudskih prava, pre svega prava na slobodu kretanja i bezbednost Srba i drugih nealbanskih etničkih zajednica. Ovaj problem se ne može rešiti stalnom policijskom i vojnom zaštitom niti prevremenim uklanjanjem zaštitnih punktova pored srpskih i drugih nealbanskih sredina, radi stvaranja privida o smanjenim međuetničkim tenzijama.
Deo stanovnika Kosova i Metohije još uvek živi u strahu od provokacija, incidenata ili brutalnih napada ekstremiih albanskih grupa. Ugrožena su i prava na imovinu građana i pravnih lica koja se nalaze van Kosova i Metohije, kao i pravo na rad. Još uvek nije uspostavljen adekvatan pravosudni sistem, pa ne postoji ni minimum zaštite građana i privrednih aktera.
UNMIK i Evropska Unija uvode sistem propisa i mera za poboljšanje investicionog rejtinga Kosova i Metohije. Sprovodi se politika niskih poreskih stopa i širenja poreske osnove. Veliki izazov za UNMIK-ovu administraciju predstavlja duboko ukorenjena ilegalna privreda koja čini više od 80% ukupne privredne aktivnosti, kao i veoma visoka stopa kriminala i šverca svih vrsta roba (droga, oružje, cigarete, nafta,..), pa sve do veoma prisutne trgovine ljudima. Sve ovo za posledicu ima stvaranje veoma velikih fondova prljavog novca koji je pod kontrolom kriminalnih vođa i njihovih grupa.
Taksama, carinama i akcizama koje se razlikuju u odnosu na susedne regione, UNMIK usmerava kretanje roba ali i posredno podržava neželjene tokove pojedinih proizvoda.
Nedostatak stabilnog i jakog finansijskog i bankarskog sektora nadoknađivan je plasmanima velikih multilateralnih institucija. Velika sredstva usmerena su za obnovu porušenih objekata i izgradnju infrastrukture, a u toku je njihovo preusmeravanje u programe iz privrede. Problem, međutim, predstavlja dosadašnje potpuno isključivanje područja sa srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom iz ovih procesa. Bankarski krediti su skupi, a pojedinačni plasmani niski, što je svojevrsni indikator nedostatka poverenja kod kreditora.
Dame i gospodo,
Privatizacija kao metod (nužnog) prestruktuiranja privrede ozvaničena je nedavnim potpisivanjem Uredbe o osnivanju agencije za upravljanje preduzećima na Kosovu i Komore pri Vrhovnom sudu Kosova. Jasno je da se bez formiranja nove privredne strukture ne mogu pokrenuti investicioni ciklusi i aktivirati privredni resursi. Neshvatljivo je, međutim, da UNMIK usvojenim modelom krši dva osnovna principa tržišne ekopomije: zaštitu poverilaca i poštovanje ugovora.
Nelogično je da Republika Srbija izmiruje obaveze kosovskih preduzeća koje premašuju 1,4 milijarde USD prema stranim poveriocima, a da se pri tome ne pita i ne konsultuje o procesu privatizacije na Kosovu i Metohiji. Ne treba zanemariti da Vlada Republike Srbije ne ubira nikakve prihode sa Kosova i Metohije, a da za isto treba da vraća dugove. Predviđeno formiranje - izdvajanje novih preduzeća iz postojećih - starih, njihova prodaja zainteresovanim investitorima, uz zanemarivanje stvorenih obaveza i imovinskih prava, apsolutno je neprihvatljiva.
Vlada Republike Srbije nije se složila sa ovakvim pristupom. Predložila je da se zajedničkim radom sa UNMIK-om iznađu prihvatljivija rešenja ili da se primeni model privatizacije iz Srbije koji je dobio najviše ocene svetskih eksperata. Republika Srbija kao većinski poverilac, mnoge banke i preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine, primenom UNMIK-ovog modela dovode se u nepovoljan položaj i snose posledice nemogućnosti naplate realnih potraživanja. Osim toga, UNMIK-ov model privatizacije ne obuhvata pitanje zaposlenih radnika što, verujem , ne odgovara ni albanskoj zajednici, a takođe i ne uzima u obzir multietnički karakter tih preduzeća u periolu pre marta 1999.godine.
Isforsirano instaliranje regulativne infrastrukture kojom se obezbeđuje tržišna ekoiomija i stimuliše priliv stranog kapitala ne mora biti dovoljna garancija za ostvarivanje privrednog rasta i prosperiteta. Neophodno je da se u okviru svestranog strukturnog prilagođavanja postigne sklad sa raspoloživim faktorima razvoja prirodnim, prostornim, demografskim i ekološkim; koji u kosovsko-metohijskom slučaju nose u sebi brojna ograničenja.
Očigledna su nastojanja UNMIK-a da obezbedi privilegovan ekonomski ambijent za Kosovo i Metohiju. To u osnovi i nije novina u ovom regionu. U prethodnim decenijama Kosovo i Metohija stalno je imalo privilegovan status, posebno u okvirima bivše SFRJ, ali i prilikom odobravanja zajmova od strane Svetske banke i drugih međunarodnih institucija. Čitav razvoj Kosova i Metohije finansiran je iz eksternih izvora. Sopstvena sredstva za investiranje nisu prelazila 10%.
Ipak, ovo područje nije uspelo da prevaziđe obeležja nerazvijenosti. Enormna ulaganja u infrastrukturu i privredu ni iz daleka nisu dala očekivane efekte. Naprotiv, stalno je produbljivan jaz u nivou razvijenosti između onog područja i ostalih bivših jugoslovenskih republika. Uzroci se mogu tražiti u poznatoj neracionalnosti netržišne socijalističke ekonomije, ali i visokim stopama demografskih investicija koje su apsorbovale veliki deo društvenog proizvoda.
Danas na Kosovu postoji tendencija smanjenja stope prirodnog priraštaja ali je njen nivo još uvek veoma visok. Efekti ove tendencije mogu doći do izražaja u dugoročnom periodu ukoliko ne budu neutralisani nekontrolisanim prilivom albanskog stanovništva iz susednih republika. I to je deo kosovske realnosti.
Generalno posmatrano, namere UNMIK-a i Evropske Unije da povlašćenim statusom kompenziraju strukturne slabosti i nedostatak komparativnih prednosti Kosova i Metohije, nisu sporne. Međutim, postoji granica, preko koje se teret tranzicije prebacuje na okruženje. U ovom slučaju pre svega i ponovo na Republiku Srbiju, njene građane i privredne aktere.
Dame i gospodo,
Želim da verujem u dobre namere Međunarodne zajednice i želim da njihova misija na Kosovu i Metohiji bude uspešna, ali dosadašnja iskustva nameću određene nedoumice i zabrinutosti od kojih bih izdvojio sledeće:
- Ukoliko želimo da podstičemo integracione procese unutar regiona i prema Evropskoj Uniji, a svakako želimo, zašto se preporuke UNMIK-a zasnivaju na različitim standardima kada su u pitanju Kosovo i Metohija i ostali deo Srbije. Njihovom primenom praktično dolazi do dezintegracije.To je, po mojoj oceni, neracionalno i nepotrebno, pogotovo ako će se nakon toga, insistirati na međusobnoj harmonizaciji propisa.
- Ne mogu se naći racionalni razlozi za donošenje UNMIK-ovih uredbi bez prethodnih konsultacija sa srpskim i jugoslovenskim vlastima koje se zalažku za konstruktivan pristup u kreiranju stimulativnog ekonomskog i razvojnog ambijenta. I Vlada Republike Srbije (ocenjena kao uspešna od Međunarodne zajednice) i UNMIK sprovode reformsku politiku ali je dosadašnja saradnja bila selektivna i ograničena na manji broj pitanja.
- Da li se radi samo o želji za bržim pristupanjem Evropskoj Uniji ili je UNMIK na velikim iskušenjima popustio usled pritisaka albanskih političkih lidera za stvaranje nezavisnog Kosova svim, pa i ekonomskim sredstvima služeći se politikom svršenog čina? UNMIK-ovo upravljanje privredom i drugim vitalnim delovima ekonomije na mikro nivou bez sagledavanja svih regionalnih interesa, pre svega interesa Srbije može uticati na slabljenje ekonomske pozicije Srbije u međunarodnoj tržišnoj utakmici, a to može dovesti do dodatne destabilizacije regiona.
- Da li će Misija UN na Kosovu i Metohiji uspeti da spreči priliv prljavog novca i njegovo pranje kroz proces privatizacije? U uslovima nepostojanja pravne sigurnosti, zamršenih i nerešenih imovinskih odnosa nije realno očekivati dolazak ozbiljnijih stranih investitora.
Može se zapravo pretpostaviti da će ovako stvoreni ambijent zadržati i privući kapital sumnjivog porekla i namera. To može biti ozbiljna prepreka trajnoj stabilizaciji Kosova i Metohije i čitavog regiona. U takvim okolnostima iluzorno bi bilo računati sa značajnim plasmanima kapitala inostranih partnera. Zato je mnogo realnija i prihvatljivija opcija ona koja značajnijim inostranim ekonomskim investicijama u celovito Kosovo i Metohiju pretpostavlja prethodno kreiranje savremenog multietničkog društva zasnovanog na savremenim demokratskim principima. Ovo se ne može ostvariti bez dobrovoljnog povratka prognanih i raseljenih svojim kućama i njnihovom integracijom u sve demokratske procese na Kosovu i Metohiji.
Hvala na pažnji.
