|
Izlaganje Nebojše Čovića na sastanku Mešovitog komiteta za pitanje i povratak izbeglica
IZLAGANJE DR NEBOJŠE ČOVIĆA POTPREDSEDNIKA VLADE
REPUBLIKE SRBIJE I
PREDSEDNIKA KOORDINACIONOG CENTRA SAVEZNE REPUBLIKE
JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE SRBIJE ZA KOSOVO I METOHIJU
Na sastanku Mešovitog komiteta za pitanje i povratak izbeglica Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope
u Ženevi 26. juna 2002. godine
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo,
U poslednjim decenijama milioni ljudi morali su da potraže spas u izbeglištvu. Zato je dužnost čovečanstva da okonča njihovu patnju, nalazeći rešenje za svaki pojedinačni slučaj. Vođene tom idejom, Vlade SR Jugoslavije i R. Srbije pokušavaju sve u okviru svojih mogućnosti kako bi pomogle veliki broj izbeglica i privremeno raseljenih lica koja su privremeno utočište pronašla u centralnoj Srbiji. Mi, takođe, činimo sve što je u našoj moći kako bismo pomogli privremeno raseljenim licima koja su u opređenom trenutku morala da napuste domove na jugu centralne Srbije zbog dejstava ekstremističkih grupa. Do sada kao rezultat naših nastojanja da implementiramo mere za izgradnju poverenja 11.000 od 12.500 privremeno raseljenih Albanaca već su se vratili u svoje domove u Južnoj Srbiji.
Prošlo je jedanaest godina od kako su prve izbeglice zbog ratnih dejstava u Hrvatskoj, utočište potražiile u Srbiji. Od tada je broj izbeglih, prognanih, ratom ugroženih i interno raseljenih lica stalno rastao, ali od prvog zvaninnog popisa sprovedenog 1996. godine nikada nije bio manji od 700.000.
Prema podacima sa popisa sprovedenog marta 2001, u Srbiji se nalazi 377.131 izbeglo lice i još 74.849 ratom ugroženih lica.
Od 1999. godine na prostoru centralne Srbije boravi oko 280.000 interno raseljenih lica.
Tokom proteklih deset godina izbeglice i raseljena lica pokazale su veliku sposobnost, hrabrost i preduzimljivost da se snađu i prežive u najtežim prilikama i uslovima. Izbegla i raseljena lica su veoma usamljena i prepuštena sama sebi, bez obzira na sve mere i zahvalnost za njih, koje smo uz vašu pomoć preduzeli.
Smeštaj i uslovi života izbeglih i interno raseljenih su i nedopustivi i predstavljaju uvredu za ceo ljudski rod. Ovako stanje predstavlja opasnu tempiranu bombu koja je velika pretnja za stabilnost u regionu.
Očigledno je da je SRJ (Srbija i Crna Gora) opterećena problemom velikog broja izbeglih i raseljenih lica. Na ovaj problem se gleda iz regionalne perspektive, naime kada se reše problemi u jednoj zemlji onda se moraju rešiti problemi i u drugoj zemlji regiona.
Sasvim je izvestno da se naš region suočava sa problemima velikog broja izbeglih i raseljenih lica. Ovaj problem predstavlja veliko opterećenje za region i opasno ugrožava stabilnost i sve demokratske procese u regionu.
Moramo se pažljivo i sistematski koncentrisati na problem raseljavanja i povratka u regionu. Nema održive stabilnosti u regionu dok se problem izbeglih i raseljenih ne reši trajno. Za rešavanja ovako teških problema potrebna je politička i finansijska pomoć međunarodne zajednice.
Upravo zbog ovakvog stanja Vlada Republike Srbije smatra da je neophodno njeno aktivno uključivanje u rešavanju velikog broja nasleđenih problema izbeglih i raseljenih lica. Kao rezultat ovakvog pristupa Vlade nastala je HACIONALNA STRATEGIJA ZA REŠAVANJE PITANJA IZBEGLIH I RASELJENIH LICA Republike Srbije.
Usvajanjem nacionalne strategije, Vlada Republike Srbije potvrđuje čvrstu rešenost i političku volju da zajedno sa ostalim državnim organima na celovit i transparentan način, nudeći pomoć u izboru konkretnih rešenja, pomogne izbeglim i raseljenim licima u donošenju odluke o svojoj budućnosti.
Program sprovođenja Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica predstavlja integralni deo dugoročne državne politike i reformske orijentacije zemlje.
Suočeni sa konstatacijom da smo zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u Evropi, pristupili smo rešavanju ovog pitanja sveobuhvatno, pokušavajući da sagledamo sve aspekte ljudske tragedije i stradanja naroda na ovim prostorima koje je obeležilo kraj dvadesetog veka.
Po podacima sa poslednjih popisa 60% izbeglica odlučilo se za lokalnu integraciju. Kada je reč o 280.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, osnovno strateško opredeljenje je zasnovano na njihovoj želji da se vrate i na stavu Vlade Republike Srbije i SRJ, da se svakom od njih pruži neophodna pomoć i garancija za povratak i bezbedan život u svoj dom.
Ovakva situacija nametnula je dva osnovna, paralelna pravca sprovođenja Nacionalne strategije kojima se omogućava da izbeglice i raseljena lica slobodno izaberu za njih najpovoljnije rešenje.
Jedan pravac delovanja i obezbeđenje uslova za povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku i Republiku Bosnu i Hercegovinu uz insistiranje na sigurnosti i pravnoj bezbednosti povratnika kao i na stvaranju efikasnih mehanizama povraćaja imovinskih i drugih prava.
To jasno ilustruje primer Bosne i Hercegovine u kojoj je, zahvaljujući nizu mera Visokog predstavnika, broj povratnika iz SRJ dostigao 43% u periodu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do 2001. godine. U istom periodu u Hrvatsku se vratilo samo 17% izbeglica iz SRJ. Država će insistirati na ostvarivanju imovinskih i drugih prava stečenih u zemlji porekla, dovodeći u direktnu vezu broj povratnika sa realizacijom zahteva za povraćaj otete ili uzurpirane imovine.
Kada je u pitanju povratak interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju sačinio je osnove programa povratka interno raseljenih lica. Ovaj program povratka interno raseljenih lica usvojile su Vlada SRJ i Vlada Republike Srbije i on predstavlja sastavni deo Nacionalne strategije. Program povratka interno raseljenih lica (IRL) na Kosovu i Metohiji potpuno je u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244. Ustavnim okvirima i Zajedničkim dokumentima SRJ - UNMIK (novembar 2001. godine) kojima se potvrđuju obaveze međunarodne zajednice vezane za povratak IRL.
Program povratka IRL na Kosovu i Metohiji zasnovan je na pravu održivog opstanka i povratka. Naš pristup zasniva se na međunarodno priznatim ljudskim pravima i humanitarnim standardima. Naši ključni prioriteti su: OPSTANAK; POVRATAK I INTEGRACIJA - REINTEGRACIJA.
Osnovni uslovi da bi se ostvarili ključni prioriteti su:
- bezbednost za Srbe i ostate pripadnike nealbanske zajednice;
- bezbednost za sve građane Kosova i Metohije bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost;
- sloboda kretanja za Srbe i ostale nealbanske zajednice.
Kada se u potpunosti ostvare ovi uslovi doći će do deenklavizacije i promovisanja integracije i pomirenja na svim nivoima. Pravo na povratak ne može biti ograničeno dugačkim vremenskim rokovima, jer je u priči utrošeno već tri godine.
Povratak ne sme biti proces zasnovan na političkim interesima bilo koje strane, on mora biti zasnovan na želji, interesu i pravu svakog pojedinca da se vrati svojoj kući. Povratak se ne sme i ne može sprovoditi jednostrano sa bilo koje strane, ovo treba da važi i za nas i za UNMIK.
Za proces povratka IRL na Kosovu i Metohiji potrebno je uključivanje Beograda u cilju partnerstva i saradnje na rešavanju ovog teškog problema. Svima nam je nakon tri godine potreban konkretan rad sa konkretnim merljivim i vidljivim rezultatima na terenu. Mi se zalažemo da se svi uzdrže od nasilnog povratka na Kosovo i Metohiju bilo koje etničke zajednice.
Grupacije naselja ili geografske oblasti na Kosovu i Metohiji koje su postavljeni u našem Programu povratka isključivo su zasnovane na povratku u svoje domove i na svoja imanja, odnosno u mesto porekla povratnika. Osnove povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju zasnivaju se na sledćim principima:
- pravo na povratak odnosi se na članove svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji;
- povratak mora biti na osnovu zahteva interno raseljenih lica, a ne na osnovu ponude, povratak mora biti dobrovoljan;
- povratak prioritetno ne može biti zasnovan na skupinama novih naselja, već na želji i zahtevu ljudi da se vrate svojim kućama u kojima su godinama živeli;
- ne sme biti političkog ili nekog drugog uslovljavanja povratka od strane zajednica koje dočekuju povratnike;
- UNMIK i KFOR treba da obezbede povratnicima život u miru i potpuno ravnopravno ukljvčivanje u društveni život. Ovo su osnovni elementi održivosti procesa povratka;
- država je u obavezi da motiviše dobrovoljan povratak jer se suočava sa opasnostima humanitarne katastrofe i velikih socijalnih tenzija kod izbegih i interno raseljenih lica;
- proces povratka treba da bude otvoren i transparentan uz stalne konsultacije SRJ - UNMIK - sve etničke zajednice;
- proces povratka treba da prati niz mera podrške za izgradnju poverenja između etničkih zajednica;
- proces povratka treba da bude fleksibilan, korak po korak;
- povratak treba da se sprovede na human način uz stalnu humanitarnu pomoć kako bi se obezbedila održivost povratka;
- humanitarna pomoć treba da bude u funkciji zbližavanja etničkih zajednica;
- svaka lokacija za povratak treba da sadrži zajedničku sveobuhvatnu procenu.
Da bi proces povratka bio održiv neophodno je da UNMIK i KFOR obezbede: individualno pravo na pristup javnim i socijalnim službama; pođednak pristup svim etničkim zajednicama; obrazovanju (na svom jeziku), zdravstvenoj zaštiti i medicinskim službama, socijalnom osiguranju i isplatama pomoći za siromašne, komunalnim službama i sudovima u okviru vladavine prava na Kosovu i Metohiji; aktivni, iskreno i marljivo učešće Vlade Kosova i Metohije u svim oblastima; pravedne i pođednake mogućnosti zapošljavanja; pravo pojedinaca na privatnu svojinu uz efikasne pravne lekove za nezakonito uzurpiranje svojine; adekvatnu pomoć za rekonstrukciju koja će omogućiti potencijalno ugroženim povratnicima da započnu sa ponovnom izgradnjom uništenih ili oštećenih domova; potpunu i stalnu slobodu kretanja; obračun sa svim vidovima nasilja i taktike zastrašivanja koju primenjuju pojedini ekstremni predstavnici albanske nacionalne zajednice i potpunu evidenciju i zaštitu uzurpirane imovine interno raseljenih lica.
Osim prethodno iznetih zalaganja za održiv povratak, činimo sve kako bi se zaustavio dalji proces iseljavanja Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije. Proces povratka je od najveće važnosti za mlade demokratske vlasti u Beogradu, jer to predstavlja jednu od osnova nastavka demokratskih promena i demokratizacije u našoj zemlji.
Drugi pravac delovanja definisan Nacionalnom strategijom odnosi se na obezbeđivanja uslova za lokalnu integraciju rešavanjem osnovnih životnih problema izbeglih i interno raseljenih lica i njihovih porodica. Tu se pre svega misli na obezbeđenje stalnog smeštaja i zaposlenja.
Program integracije uključuje i lokalno stanovništvo, naročito socijalno ugrožene kategorije. Lokalna integracija će se sprovoditi u tesnoj saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave, uz davanje prioriteta programima koji će na nivou lokalne zajednice imati izrazito razvojnu funkciju.
Definisani su konkretni mehanizmi i utvrđene mere koje treba sprovesti na saveznom i republičkom nivou kako bi se uspostavio pravni i institucionalni okvir koji će omogućiti realizaciju predviđenih i organizacionih, pravnih i finansijskih rešenja.
Ovo je veliki teret za mladu demokratsku vlast imajući u vidu da se naša zemlja nalazi u procesu tranzicije i novac za ove namene nam polako nestaje. Zato se zalažemo da se i dalje obezbeđuje pomoć donatora kako bismo nastavili započete aktivnosti na rešavanju navedenih problema.
Za sve planove i aktivnosti prethodno iznete, a proistekle iz Nacionalne strategije očekujemo i značajnu podršku međunarodne zajednice, donatora i nevladinog sektora. Naši planovi su realistični, fleksibilni i potpuno otvoreni za svaku Vašu primedbu i sugestiju i zato vas molimo da nam u njihovom ostvarivanju pomognete političkom i finansijskom podrškom.
Nameće se zaključak da ne možemo doći do stabilnosti regiona dok se za sve ljude ne nađe dugoročno rešenje. Samo tada, kada oni počnu ponovo normalno da žive na svojim nekadašnjim ili novim ognjištima, moći ćemo da govorimo o stabilnom Balkanu.
Hvala na pažnji.
|
