Njujork, 30.jula 2002.godine
Gospodine predsedavajući, ekscelencije,
dame i gospodo,
Sa zadovoljstvom Vam se obraćam u želji da istaknem napredak koji postižemo u rešavanju različitih problema na Kosovu i Metohiji.
Formirana je kosovsko--metohijska multietnička Skupština, izabrana je vlada i postavljeni su ministar za poljoprivredu, šumarstvo i seoski razvoj, viši savetnik u Kancelariji za povratak i zajednice SPGS, kao i međuministarski koordinator za povratak u kancelariji premijera Kosova i Metohije iz redova srpske nacionalne zajednice.
Dalje, postignuti su sporazumi o angažovanju sudija i javnih tužilaca, potpisan je memorandum o razumevanju o policijskoj saradnji, tehnički sporazum između UNMIK-a i srpske železnice, kao i protokol o kretanju registrovanih vozila. U cilju ostvarenja iskrenog dijaloga, srpska strana je odgovorila pozitivno u razmeni kulturnog blaga predajući SPGS-u figuru Boginja na tronu staru 6.000 godina.
Okolnosti koje prate rad UNMIK-a i KFOR-a su zaista složene i tim pre su njihov rad i rezultati za pohvalu i poštovanje. Naglašavam da izuzetan nivo postignute saradnje sa gospodinom Štajnerom, kome i dalje izražavam punu podršku, doprinosi stvaranju poverenja i produbljivanju razumevanja između UNMIK-a i KFOR-a sa jedne strane i SRJ i RS, sa druge strane.
Proces saradnje se kreće lagano napred, ali ostaje još mnogo toga da se uradi da bi se obezbedili uslovi za izgradnju civilnog društva na Kosovu i Metohiji, za čiju punu demokratizaciju je neophodno ne samo vreme već i podrška međunarodne zajednice i svih progresivnih snaga unutar društva na Kosovu i Metohiji, a uz punu saradnju sa demokratskim vlastima u Beogradu.
Naša načela su nedvosmislena: uz puno poštovanje i sprovođenje RSB UN 1244, Ustavnog okvira i Zajedničkog dokumenta SRJ i UNMIK-a graditi multietničko društvo na Kosovu i Metohiji. Uprkos prošlosti tokom koje su se menjale uloge, srpski i albanski narod moraju da ostvare pomirenje i ulože napor za stvaranje i održavanje uslova za implementaciju principa multietničnosti, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti.
Realnost Kosova i Metohije me obavezuje da vam saopštim i neke vrlo uznemirujuće činjenice: angažovane međunarodne mirovne snage, pripadnici međunarodne policije i administracija UN na Kosovu i Metohiji još uvek nisu u stanju da spreče kršenje elementarnih ljudskih prava. Na Kosovu i Metohiji se nastavlja svakodnevni teror, ubistva i pljačke nad preostalim nealbanskim stanovništvom i malobrojnim povratnicima.
Poštovana gospodo, dozvolite mi da Vas podsetim na moje izlaganje od 24.04.2002. godine na ovom istom mestu, kada sam Vam predstavio Osnove programa povratka interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. UNMIK Administracija je 21.05.2002. godine donela koncept Prava na održiv povratak.
Oba dokumenta su zasnovana na uverenju da je povratak dobrovoljan čin, da svako ima pravo da se vrati u svoj dom širom Kosova i Metohije, da povratak mora početi i u gradskim područjima, da se moraju usmeriti znatna budžetska sredstva za povratak i reintegraciju od strane privremenih institucija lokalne samouprave i da, pre svega, povratak mora biti održiv uz ostvarenje elementarnih preduslova bezbednosti, kako lične tako i radne, slobode kretanja kao i prava na raspolaganje i uživanje imovine. Uprkos neospornoj podudarnosti principa i ciljeva koji su izloženi u oba ova dokumenta, realizacija povratka je nažalost ovako ostala više mrtvo slovo na papiru nego što je sprovedena u delo na terenu.
Prošle su tri godine od masovnog iseljavanja Srba i drugog nealbanskog življa (280.000) sa Kosova i Metohije, a u manjoj meri proces je nastavljen do današnjeg dana. Strpljenje raseljenih lica je na izmaku i zato se odlučno mora pristupiti realizaciji planiranog i organizovanog povratka, ne sporeći pravo i na individualni povratak.
U izveštaju UNHCR-a izloženi su podaci o broju raseljenih lica koja su se vratila na prostor Kosova i Metohije. U izveštaju se navodi da se u periodu 2000. - 2001. - 2002. godine vratilo 2.888 Srba, 384 Roma, 769 Egipćana, 74 Bošnjaka, 31 Goranac i 59 Albanaca, što ukupno iznosi 4.205 lica. Ali izveštaj ne navodi podatak koliko se povratnika vratilo na prostor uže Srbije i Crne Gore zbog nemogućnosti povratka na posao koji su ranije obavljali. U javnim službama nema više ni jednog Srbina, kao ni u industriji, na poljoprivrednim farmama, u elektroprivredi koja sada trpi i posledice havarije na TE Kosovo B. Većinom je u pitanju spontani povratak, u sredine gde Srbi čine većinsko stanovništvo, a učešće međunarodne zajednice je u najvećem broju slučajeva svedeno na organizovanje pratnje i prevoza. Prema izveštaju našeg Ministarstva za izbeglice u 2001. godini primljeno je preko 10.000 novih zahteva za izdavanje identifikacionih kartica za interno raseljena lica, a isti trend se nastavio i ove godine tako da čak i sa povratkom ograničenog broja Srba, nastavlja se njihovo iseljavanje sa Kosova i Metohije.
Gospodo, ako najhitnije ne shvatimo ozbiljnost trenutka, tešku situaciju i uslove u kojima žive raseljena lica i ne preduzmemo odlučne mere za realizaciju programa povratka, na međunarodnu zajednicu će pasti teška odgovornost zanemarivanja osnovnih ljudskih prava.
Činjenica je da su Srbi na delu svoje teritorije postali manjina i da su im na Kosovu i Metohiji uskraćena osnovna ljudska prava. Niko ne spori pravo država u regionu da vode brigu o svojim zajednicama u susednim zemljama, dok se istovremeno našoj zemlji to pravo osporava na delu sopstvene teritorije.
Radeći na rasvetljavanju sudbine kidnapovanih i nestalih lica Koordinacioni centar je došao do podataka za preko 250 kidnapera, koji bi mogli da rasvetle sudbinu 74 slučaja kidnapovanja građana, jer za navedene slučajeve postoje svedoci. Navedeni podaci su već više puta dostavljeni međunarodnim snagama bezbednosti i istražiteljima Haškog tribunala, ali je do sada realizacija izostala, a samim tim i hapšenja počinioca kidnapovanja.
Istinsko međunacionalno pomirenje će biti moguće tek kada sve one za koje postoji osnovana sumnja da su počinili zločine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost ili položaj na kojem se nalaze, izvedemo pred lice pravde. To je naš dug prema nevinim žrtvama i naša obaveza prema generacijama koje dolaze - da u budućnost krenu bez teškog bremena prošlosti. Vlada Republike Srbije je preduzela početne korake u ispunjavanju svojih obaveza u vezi sa ovim. Do sada, mi smo pokrenuli sudske postupke protiv jednog broja osoba zbog zločina i nasilja počinjenih na Kosovu i Metohiji ili nad kosmetskim Albancima od 1999. i određen broj njih je osuđen i trenutno izdržava kaznu zatvora. Ovaj proces će se nastaviti bez obzira na sve, ali mi pozivamo i vlasti na Kosovu i Metohiji da ispune svoje obaveze na ovom planu.
Dalje, neophodno je ispoštovati rok da se do 31.12.2002. godine ispitaju sve grobnice na Kosovu i Metohiji i reši sudbina 4.000 nestalih lica iz svih zajednica.
Da bi se ostvarili neophodni uslovi za multietničko Kosovo i Metohiju, međunarodna zajednica mora da iskaže isti stepen upornosti koji je pokazala u sprovođenju Ohridskog sporazuma u Makedoniji i primeni sve raspoložive mehanizme pritiska. Tako bi se obezbedila stvarna primena principa nepristrasnosti i jednakosti svih pred zakonom, ravnopravno zapošljavanje u javnim službama i državnim preduzećima, kao i pravo za dobijanje sredstava za razvoj biznisa.
Ekonomska pomoć međunarodne zajednice često izostaje na pravim mestima i u pravo vreme. Obnavljanje privrede, proizvodnje i razmene, otvaranje radnih mesta i stimulisanje stručnjaka koji su živeli na ovom području, umesto angažovanja stranih, bila bi dodatna garancija multietničnosti Kosova i Metohije. Na primeru TE Kosovo A i B, u koju je civilna administracija UN tokom 1999./2000./2001. godine uložila kroz proces revitalizacije čak 120 miliona dolara, a proizvodni učinak u 2001. godini je skoro 40% manji nego u periodu do 1999. godine (do 1999. godine - 4,1 milion KWh godišnje, a posle revitalizacije proizvodnja električne energije se svela na 2,7 miliona KWh godišnje), najbolje se može sagledati nedostatak multietničkih stručnih kadrova. Zato je prioritet rešavanje elementarnih životnih pitanja nezbrinutih ljudi, siromaštva, socijalnih i ekoloških problema. Za ekonomsku samoodrživost Kosova i Metohije neophodna je bezbednost i sloboda kretanja po jedinstvenim kriterijumima OEBS-a, Saveta Evrope i usvojenim svetskim standardima.
Eksperti i analitičari mogu govoriti o budućem statusu i stepenu autonomije Kosova i Metohije, međutim, političari treba da vode računa o stabilnosti regiona, da odluku o konačnom statusu donesu tek po ostvarenju stvarnog multietničkog društva na Kosovu i Metohiji.
Pacifikacija područja Kosova i Metohije je uzaludan posao, ako planinskim prevojima na Kosovo i Metohiju stižu nove količine još modernijeg i sofisticiranijeg oružja. Jedan od prioriteta je ispoštovati član 2 poglavlja 8 Ustavnog okvira za samoupravu na Kosovu i Metohiji, koji propisuje da međunarodne snage bezbednosti vrše obavezu pograničnog nadgledanja, regulisanja posedovanja oružja, sprovođenja javnog reda i mira.
Demilitarizacija, po našem tumačenju, a verujemo i međunarodne zajednice, ne sme da podrazumeva stvaranje novih nacionalnih vojski u regionu. Postojeći Kosovski Zaštitni Korpus (KZK) treba svoju funkciju do kraja da prilagodi propisanim zadacima. Ako je moguće, da pripadnici do juče sukobljenih oružanih grupa u Bosni i Hercegovini, danas, zajednički učestvuju u mirovnim operacijama u svetu, onda je to moguće i u našem slučaju. Približićemo se ovom cilju mnogo brže ukoliko nam se pruži prilika da uđemo u bezbednosne oblike saradnje kao što su Program Partnerstvo za mir i drugi oblici bezbednosnog povezivanja u jugoistočnoj Evropi. Na polju lične i imovinske bezbednosti, policijske službe moraju održavati sastav i raspoređenost stanovništva u opštinama kao i jednaku zastupljenost u sudovima.
Ono što se u Kosovskoj Mitrovici smatra paralelnim strukturama, treba pažljivo preispitivati, ali sa jednakom pažnjom treba birati administraciju tog grada i sprovoditi mere koje otvaraju perspektivu zajedničkog života u toj sredini. Srbi su tokom migracija gravitirali ka gradskim središtima i zato je Kosovska Mitrovica važna za Srbe, a u malom broju gradova gde još ima Srba, oni su stanari tek po neke zgrade iza čijih se ''zaključanih vrata'' igraju deca jer su ulice za njih opasna mesta. Kosovska Mitrovica, kao centar njihovog obrazovanja, zdravstvenog zbrinjavanja i ekonomskih veza sa drugim delovima Srbije, od suštinske je važnosti za opstanak i zato bi lokalno stanovništvo trebalo da preuzme staranje u tim oblastima gde jezik i religiozni razlozi mogu predstavljati prepreku (lokalna samouprava, zdravstvo i obrazovanje). Ovo nije nikakav pokušaj podele grada. Cak i lokalne zajednice na drugom kraju sveta imaju slična prava i obaveze.
Odgovornost za bezbednost u Mitrovici bi trebalo takođe da preuzme lokalno stanovništvo. Posle ostvarenih kontakata sa predstavnicima Instituta za mir i Krizne grupe, kao i aktivnog dijaloga između g-dina Štajnera i mene u cilju iznalaženja rešenja za Sever, smatramo da je uslov za stvaranje pozitivne klime u procesu integracije pre svega demistifikacija čuvara mosta kao i njihovo uključivanje u KPS, posle provera i završene obuke. »Na mostu je nekad, sem prolaznika i užurbanih građana Kosovske Mitrovice većinu činila grupa prosjaka i beskućnika, i dok sam spremao jedan od poslednjih ispita na građevinskom fakultetu, majka je imala običaj da kaže: "Uči sine, uči da ne završiš na mostu". Sada sam jedan od čuvara.» Ovo je izjava jednog od mnogih.
Gospodo, srpski i albanski narod su danas podeljeni dubokim jazom nepoverenja i od njih se traži da odgovore na pitanja da li su protivrečnosti među njima nepremostive i mogu li se ostvariti zajedničke akcije u uslovima ekonomski zaostalog društva.
Ova pitanja su od posebnog značaja u trenutku kada se približavaju lokalni izbori na Kosovu i Metohiji, na kojima bi Albanci trebalo da pokažu da se zalažu za tolerantno društvo i bezbedan suživot svih etničkih zajednica. Očekujem da međunarodna zajednica ostvari svoje pravo i ospori učešće na izborima onim partijama koje nemaju jasno izražena demokratska opredeljenja.
U oblasti informisanja neophodno je obezbediti zastupljenost u javnim elektronskim medijima manjinama, ali se ta zastupljenost ne sme ograničiti samo na specijalne i namenske programe. Ispoštovati stav 4. poglavlja 5. Ustavnog okvira koji obavezuje na sprečavanje klevete i govora mržnje u kosovskim medijima. Ovaj uslov je nužan pred održavanje predstojećih izbora.
Politička i bezbednosna stabilnost na Kosovu i Metohiji zahteva izgradnju stabilnih institucija. Uspostavljanje i jačanje lokalne demokratije je preduslov za ostvarenje ovog cilja. Pitanje decentralizacije vlasti, koja je sada na Kosovu i Metohiji centralizovana na nivou UNMIK-a, odnosno stvaranje uslova za izgradnju institucija samouprave lokalnih, nacionalnih i regionalnih zajednica je pitanje od izuzetnog značaja. Proces prenosa vlasti, uzimajući u obzir sve relevantne dokumente, a pre svega RSB 1244, Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji i Zajednički dokument SRJ - UNMIK, promovisaće opštu i lokalnu demokratizaciju, kao i razvijanje svesti o odgovornosti pojedinaca i zajednica. Da bi se efikasno izvršila decentralizacija potrebno je obezbediti ubedljive bezbednosne, političke, administrativne, ekonomske i kulturne garancije Srbima, ali i Albancima i drugim nacionalnim zajednicama na Kosovu i Metohiji.
Poštovani gospodine predsedniče, ekselencije, dame i gospodo, hvala vam što ste me pažljivo saslušali.
