Beograd, 17. oktobar 2002. godine - Fond za razvoj Republike Srbije je državna institucija koja se bavi kreditiranjem investicionih programa malih i srednjih preduzeća i to pre svega onih koji se odnose na proizvodnju. Fond postoji više od trideset godina s tim što je od 1967. godine funkcionisao pod imenom Fond za razvoj ugroženih područja, da bi 1992. godine, kada je usvojen Zakon o Fondu za razvoj, dobio današnje ime. Fond finansira privredu, ali ne i druge oblasti društva, kao na primer obrazovanje, rekla je u intervjuu za zvanični sajt Vlade Republike Srbije Olivera Božić, direktorka Fonda za razvoj.
Ko sve može da aplicira za kredit i po kojim kriterijumima se krediti dodeljuju?
"Kredit mogu da dobiju pravna lica, tj. preduzeća iz svih industrijskih grana, uključujući i poljoprivrednu industriju. Uslov je da preduzeća predaju skraćenu verziju investicionog programa. Mi vršimo ocenu programa, sa ekonomsko-tehničkog stanovišta, kao i ocenu kakav je bonitet preduzeća, kakav je program i tako dalje. Sada smo malo zaustavili odobravanje kredita za oblast tekstilne industrije, pošto procenjujemo da ih ima dovoljno na području republike, ali zato favorizujemo agrar i neke druge grane koje su bile zapostavljene.
Uticaj na to da li će program biti prihvatljiv ima i predviđeno zapošljavanje. Mi kroz povoljna finansijska sredstva obezbeđujemo i otvaranje novih radnih mesta. Krediti se daju na pet godina, grejs period je godinu dana, a kamata je pet, sedam i devet odsto na godišnjem nivou. To je u našim uslovima, sa stabilnim cenama i malom inflacijom, veoma povoljno".
Da li sva preduzeća mogu da konkurišu za dobijanje kredita? Da li, na primer, mogu da apliciraju i velika društvena preduzeća?
"Za dobijanje kredita mogu da se prijave sva preduzeća, u skladu sa zakonom i programom Fonda. Međutim, mi poslednje dve godine favorizujemo privatna mala i srednja preduzeća (MSP). Zašto ne velika preduzeća: zato što su ta velika preduzeća pre svega u društvenom vlasništvu, ta preduzeća su prezadužena i niskoproduktivna uz preveliki broj zaposlenih. Ti programi koje oni podnose ne dobijaju pozitivnu ocenu poput programa MSP".
Šta konkretno, ukoliko na primer neko ima privatnu firmu, treba da uradi da bi mogao da se kandiduje za dobijanje kredita Fonda?
"Pre svega mora da zna šta hoće i to da objasni u programu. Mi favorizujemo kupovinu opreme, što znači da prvenstvo nemaju oni programi koji predviđaju zidanje poslovnog prostora, na primer. Znači, preduzeće može da bude sjajno, ali da u programu navede da želi da zida poslovni prostor. Takav program neće proći. Taj privatnik bi verovatno dobio kredit neke poslovne banke, pošto je dobar komintent. Mi, međutim, gledamo malo šire. Mi smo republička institucija koja mora da vodi računa o ravnomernosti regionalnog razvoja. Gledamo da se taj njegov program uklopi u privrednu granu kojoj pripada, i kao što sam rekla, važan nam je aspekt novog zapošljavanja. Uglavnom svi proizvodni programi imaju prednost".
Kako izgleda postupak donošenja odluke Fonda na zahteve za kreditiranje? Da li odlazite na teren da sami proverite kako izgleda preduzeće koje traži kredit ili radite strogo po dokumentaciji?
"Mi radimo strogo po dokumentaciji, a namensku kontrolu kredita sprovodimo kroz plaćanje kredita. Tamo gde se oseti potreba odlazimo u obilazak terena. Šta znači namenska kontrola? Vlasnik, ukoliko želi kredit, pripremi program. Sledi ocena i to ide na odlučivanje na Upravni odbor Fonda, koji isključivo donosi odluke. Ocenjivač, koji je zaposlen u Fondu, potpisuje svaki program, dakle svaka naša odluka je potpisana imenom i prezimenom ocenjivača. Kada Upravni odbor donese odluku, vlasnik odnosno podnosilac zahteva za kredit mora da donese dokumentaciju uz neophodnu garanciju banke posle čega sredstva iz kredita mogu da se koriste. Svi naši krediti pokriveni su garancijama banaka i to je odgovor na pitanje odakle nama sredstava, pošto se zna da su institucije često siromašne. Mi smo sačuvali kapital zato što smo i ranije, a i sada, imali čvrstu finansijsku politiku.
Kredit je moguće dobiti i bez garancija ali se može podići samo ukoliko postoji garant banka koja daje menice ili garancije. Kada vlasnik na primer prijavi kupovinu opreme, mi kažemo, dobro, dajte nam ugovor o isporuci opreme i dokumentaciju. Ta sredstva mi ne uplaćujemo na račun komintenta nego direktno, uz saglasnost komintenta, dobavljaču opreme. Na taj način kroz sistem plaćanja vršimo i namensku kontrolu. Ukoliko neko, na primer, dobije 10 miliona kredita, a ima dokaz da ima ugovore i fakture za samo šest miliona dinara, on povlači samo šest miliona".
Kako se Fond finansira?
"Naš glavni izvor je naplata kredita i budžet Fonda. Budžet, koji je deo budžeta Republike Srbije, čini samo deset odsto ukupnih sredstava kojima Fond raspolaže. Veći deo odnosno deset ili jedanaest milijardi je od naplate kredita".
Kakav je stepen naplate kredita i kako se ispunjavaju obaveze? Da li možete da sadašnje stanje uporedite sa onim pre početka reformi?
"Imamo vrlo visok stepen naplate. Što se tiče prethodnog perioda, razlika je ta da se danas svi krediti odobravaju na sednicama Upravnog odbora, što ranije nije bio slučaj, baš kao što nisu postojale garancije za sve kredite. Sredstva solidarnosti, koje je Fond odobravao kao servis prethodnog Ministarstva za rad, bila su obezbeđena akceptnim nalogom firmi. To je odobravano društvenim preduzećima koja su imala naviku, a i dan-danas je imaju, da ne vraćaju kredite. Jednostavno, akceptni nalog u našem sadašnjem sistemu ne znači ništa i nije nikakav dokument. U tom delu, vezano za sredstva solidarnosti, je niska naplata - oko 40 odsto. Kod kredita i sredstava Fonda procenat naplate je oko 95-96 odsto. Sredstva koja su izdata od početka sprovođenja reformi vraćena su u potpunosti - 100 posto".
Koliko je do sada izdato novca od početka sprovođenja reformi?
"Prošle godine smo ukupno izdvojili oko 3.200.000.000 dinara. U ovoj godini za prvih šest meseci oko 5.200.000.000 dinara. Na poslednjoj sednici održanoj 15. oktobra odobreno je milijardu i dvesta miliona kroz kredite. Znači, do danas, sa kratkorocnim kreditima, odobreno je oko 10 milijardi dinara, što je fantastičan broj".
Budući da se krediti redovno vraćaju, da li je Fond danas bogatiji nego što je bio pre dve godine?
"Kako da ne. U svakom obračunskom periodu, jednom u tri meseca, vraćaju se krediti. Nama je najteže bilo tokom prvih godinu dana, koliko je trajao grejs period, tokom kojeg se kamata obračunava, ali korisnici kredita nemaju obavezu da je plaćaju. Grejs period je počeo da ističe početkom ove godine, tako da je i to razlog pojačanog finansiranja. Svaka sledeća godina je sve povoljnija, jer smo 'preboleli' grejs period".
Da li je bilo nekih ozbiljnih primedbi na vaše odluke i rad, možda od onih preduzeća koja nisu dobila kredit?
"Ne".
Kakvi su vam planovi za budući period?
"Premijer Đinđić imao je na prošloj sednici vrlo dobru sugestiju. Pošto smo mi ove godine oko 60 odsto plasmana odobrili agraru, premijer je predložio da se agrar malo smanji, a da se pažnja obrati na gradske centre i industrijsku proizvodnju, pre svega da se pruži podrška uvođenju novih tehnologija. Ideja je i da se u okviru Fonda formira odeljenje koje će pratiti razvoj novih proizvoda. Premijer je dao ideju da krenemo sa finansiranjem raznih razvojnih projekata. Drugo na šta će se obratiti više pažnje je uslužna delatnost".
