Institut za izveštavanje o ratu i miru je međunarodna neprofitna organizacija za razvoj medija sa sedištem u Londonu, koju vode iskusni novinari i mirovni aktivisti iz uglednih medija, poput BBC, Gardijana i Rojtersa. Institut je 9. januara 2003. godine objavio tekst britanskog novinara i analitičara Tima Džude o tranziciji u Srbiji, a Internet sajt Vlade Srbije prenosi delove teksta u nezvaničnom prevodu:
"Srpski zloslutnici ignorišu pozitivan razvoj situacije u regionu"
Tim Džuda, London, 9. januar 2003.
Od pada režima Slobodana Miloševića, balkanskim zloslutnicima, odnosno onim analitičarima koji žive od loših vesti, posao ne ide baš najbolje, naročito ako se pre svega bave Srbijom. Ipak, u poslednjih par meseci, izgleda da se ponovo pojavila potreba za njima.
Svako ko brižljivo prati zbivanja u Srbiji mogao je da primeti da se u poslednje vreme pojavio veliki broj izveštaja i prognoza u vezi sa rasprostranjenošću organizovanog kriminala, nerešenih ubistava, nezaposlenosti, siromaštva i loše civilne kontrole nad vojnim i obaveštajnim službama. Povrh svega, i dalje je prisutan problem saradnje sa Tribunalom u Hagu, a neuspeh predsedničkih izbora odaje utisak da je srpskim političarima važnije da se međusobno svađaju neko da rade u korist svoje zemlje.
Ali, da li je ova slika potpuno verodostojna? Sigurno bi većina građana rekla da jeste. Međutim, postoji drugi problem koji moramo uzeti u obzir, a koji balkanski zloslutnici odlično poznaju - dobre vesti su često dosadne, a sasvim sigurno ne mogu prodavati novine. Pre dve godine, strani analitičari i konsultanti su u glas ponavljali da je potrebno da se Srbija i sve zemlje jugoistočne Evrope ne samo usredsrede na ulazak u Evropsku uniju, već i da zajedno počnu da rade na regionalnoj integraciji. I one upravo to i rade.
Kada Jugoslavija potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom, koji je još jedan u nizu sličnih sporazuma, to jedva da se saopšti, jer se uticaj tog događaja na svakodnevni život ljudi u Srbiji ne oseća, u svakom slučaju ne danas. Isto tako, činjenica da su se ministri inostranih poslova Bugarske, Makedonije i Jugoslavije slikali na mestu gde se njihove granice dodiruju dok su eksperti počeli fizički da označavaju granice i nije neka vest, jer im je to ionako posao. Ni to ne utiče na živote ljudi - ili možda utiče? Jer ako nisu zbog granica, zbog čega su onda stotine hiljada ljudi u bivšoj Jugoslaviji izgubili živote tokom devedesetih?
Naravno, moglo bi se reći da je danas ekonomija glavni problem. Ipak, pitajte stručnjake i čak će vam i oni reći da stvarna slika nije tako mračna kako se obično predstavlja. Na primer, često se govori da je nezaposlenost u Jugoslaviji oko 30 odsto. Prema novoj studiji, koju je finansirala Svetska banka, tačna cifra se smanjuje ka 15 odsto, kada se uračuna siva ekonomija.
Druge zemlje u tranziciji beležile su tri do četiri godine privrednog pada, pre privrednog rasta. Ovo se do sada nije dogodilo u Jugoslaviji, mada uz pomoć Amerike od jedne milijarde dolara godišnje. I pored toga, Rori O'Saliven, šef misije Svetske banke u Jugoslaviji, kaže: "Ono što se desilo ovde daleko je superiornije i dva puta brže u poređenju sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom".
Pre dve godine, rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u Jugoslaviji bio je projektovan na pet odsto na godišnjem nivou. Planirani rast BDP-a je na putu da se ostvari nakon što je dostigao šest odsto 2001. godine i četiri odsto prošle godine. Takođe, prošle godine savezna vlada je po prvi put završila godinu sa suficitom od 100 miliona dolara, zahvaljujući činjenici da su se prihodi od carina više nego udvostručili sa 220 na 500 miliona dolara. Uprkos velikim političkim trvenjima u Srbiji, donet je veliki broj reformskih zakona, a čini se i da će nova država Srbije i Crne Gore uskoro zaživeti.
Znači, zloslutnici su pogrešili i sve je u redu? Pa, nije baš tako jednostavno. Veterani među analitičarima Balkana upozoravaju da politička nestabilnost u Srbiji može zaustaviti napredak zemlje u pravcu Evrope, a niko ne želi da Srbija sklizne u crnu rupu u kojoj je bila pre pada Slobodana Miloševića..
Rori O'Saliven kaže da postoji rizik da Srbija neće biti u mogućnosti da iskoristi uspehe iz prethodne dve godine ukoliko se ne zaustave politički sukobi. Reforma je jedna faza tranzicije, a sledeća su investicije, i strane i domaće. Nadajmo se da će ova poruka dopreti do ljudi. U suprotnom, zloslutnici će ne samo biti u pravu, već će i likovati: 'Lepo smo vam rekli'. "
