Član 4

Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb koji se ureduju zakonom Srbije i Crne Gore.

TERITORIJA SRBIJE I CRNE GORE

Član 5

Teritoriju Srbije i Crne Gore čine teritorije država članica Srbije i Crne Gore. Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva. Granica izmedu država članica je nepromenljiva, osim uz obostranu saglasnost.

ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE I SLOBODA KRETANJA

Član 6

Ekonomski odnosi u Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na tržišnoj ekonomiji utemeljnoj na slobodnom preduzetništvu, konkurenciji, liberalnoj spoljno-trgovinskoj politici i zaštiti svojine.

Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište.

U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Zabranjeno je postavljanje prepreka za slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala izmedu države Srbije i države Crne Gore.

Za nesmetano funkcionisanje zajedničkog tržišta odgovorne su države članice.

Srbija i Crna Gora koordinira i sa državama članicama harmonizuje ekonomske sisteme.

SEDIŠTE INSTITUCIJA SRBIJE I CRNE GORE

Član 7

Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu.

Sedište Skupštine Srbije i Crne Gore i Saveta ministara je u Beogradu, a sedište Suda Srbije i Crne Gore je u Podgorici.

DRŽAVLJANSTVO

Član 8

Državljanin države članice je i državljanin Srbije i Crne Gore.

Državljanin države clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi članici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava.

LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I GRADANSKE SLOBODE

Član 9

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja je sastavni deo ove povelje, usvaja se po postupku i na način predviden za usvajanje Ustavne povelje.

Države članice ureduju, obezbeduju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji.

Odredbe međunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju.

Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbeđuje njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita u državama članicama nije obezbeđena.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih i građanskih sloboda ne može se smanjivati.

MEĐUNARODNO PRAVO I ODNOSI

Član 10

Srbija i Crna Gora je jedan subjekt međunarodnog prava i član međunarodnih globalnih i regionanih organizacija za čije članstvo je uslov međunarodni subjektivitet.

Srbija i Crna Gora uspostavlja međunarodne odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama i zaključuje međunarodne ugovore i sporazume.

Ratifikovani međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.

Države članice mogu održavati međunarodne odnose, zaključivati međunarodne sporazume i osnivati predstavništva u drugim državama, ako to nije u suprotnosti s nadležnostima Srbije i Crne Gore i interesima druge države članice. Države članice mogu biti članice međunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za čije članstvo nije uslov međunarodni subjektivitet.

NADLEŽNOST SRBIJE I CRNE GORE

Član 11

Srbija i Crna Gora ima one nadležnosti koje su joj poverene ovom Ustavnom poveljom.

Države članice mogu zajednički poveriti Srbiji i Crnoj Gori vršenje dodatnih poslova iz svoje nadležnosti.

Države članice će obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova Srbije i Crne Gore.

SKUPŠTINA SRBIJE I CRNE GORE

Član 12

Skupština Srbije i Crne Gore odlučuje o Ustavnoj povelji, kao najvišem pravnom aktu Srbije i Crne Gore na način utvrden ovom Ustavnom poveljom i donosi zakone i druge akte o:

• institucijama osnovanim u skladu sa ovom Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju,
• primeni međunarodnog prava i konvencija koje utvrduju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore s međunarodnim sudovima.
• proglašenju i ukidanju ratnog stanja uz prethodnu saglasnost skupština država članica,
• vojnim pitanjima i odbrani,
• članstvu Srbije i Crne Gore kao subjektu međunarodnog prava u međunarodnim organizacijama i pravima i obavezama koja proističu iz tog članstva uz prethodnu saglasnost nadležnih organa država članica,
• utvrdivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost Skupštine države članice na čijoj teritoriji je ta granica,
• pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku,
• politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema i integrisanom upravljanju graničnim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije,
• ratifikovanju međunarodnih sporazuma Srbije i Crne Gore,
• godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori na predlog nadležnih organa država članica i Saveta ministara,
• sprečavanju i uklanjanju prepreka slobodnom kretanju robe, usluga, lica i kapitala u okviru Srbije i Crne Gore,
• izboru predsednika i Saveta ministara,
• zastavi, himni i grbu Srbije i Crne Gore,
• vrši i druge poslove iz nadležnosti Srbije i Crne Gore utvrdene ovom Ustavnom poveljom.

Skupština je jednodoma i čini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije i 35 iz Crne Gore. Mandat poslanika je četiri godine.

Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake države članice u skladu s evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona država članica. Tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj Skupštini Srbije i Skupštini Crne Gore.

Na prvim izborima poslanici se biraju iz sastava Narodne skupštine Srbije, Skupštine Crne Gore i Savezne skupštine. Ako se u državi članici u tom periodu održe parlamentarni izbori, sastav njene delegacije u Skupštini Srbije i Crne Gore biće usaglašen srazmerno rezultatima izbora.

Posle ovog početnog perioda, poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se na neposrednim izborima.

Skupština iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skupštine, koji ne mogu biti iz iste države članice.

Predsednik Skupštine i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste države članice.

Skupština donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i većina od ukupnog broja poslanika iz svake države članice.

Predlog zakona Skupštini može podneti Savet ministara, poslanik i Skupština države članice.

Poslanik ima slobodu govora u Skupštini i uživa imunitet za izgovorene reči i druga dela izvršena u svojstvu poslanika. Ne može biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kažnjen bez odobrenja Skupštine, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.

Imunitet, kao i poslanik, uživaju i predsednik Srbije i Crne Gore, članovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore.

Skupština donosi Poslovnik o svom radu.

PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE

Član 13

Predsednik i potpredsednik Skupštine predlažu Skupštini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore.

Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova predsednik i potpredsednik skupštine, u roku od 10 dana, predlažu novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori.

Ukoliko je izabrani predsednik Srbije i Crne Gore iz iste države članice kao i predsednik Skupštine, tada predsednik i potpredsednik Skupštine zamenjuju funkcije.

Mandat predsednika Srbije i Crne Gore traje četiri godine.

Predsednik Srbije i Crne Gore ne može dva puta uzastopno biti iz iste države članice.

Predsednik Srbije i Crne Gore:

• predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu,
• predsedava Savetom ministara i rukovodi njegovim radom,
• predlaže sastav Saveta ministara i razrešenje njegovih članova,
• član je Vrhovnog saveta odbrane,
• donosi ukaze o postavljenju i opozivu šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
• dodeljuje odlikovanja i druge počasti,
• proglašava zakone koje donosi Skupština Srbije i Crne Gore i propise koje donosi Savet ministara,
• raspisuje izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore,
• obavlja i druge poslove odredene ovom Ustavnom poveljom.

SAVET MINISTARA

Član 14

Predsednik Srbije i Crne Gore predlaže Skupštini kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane.

Dva kandidata za ministra su iz iste države članice kao i predsednik, a tri iz druge države članice.

Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane su iz različitih država članica kao i njihovi zamenici.

Mandat ministara traje četiri godine.

U predstavništvima Srbije i Crne Gore u međunarodnim organizacijama UN, OEBS, EU, Savet Evrope države članice su predstavljene na paritetnoj osnovi putem rotacije.

Način predstavljanja i zastupljenosti država članica u međunarodnim finansijskim organizacijama utvrduje Savet ministara uz saglasnost nadležnih institucija država članica.

Zastupljenost država članica u dioplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Crne Gore odreduje Savet ministara uz saglasnost nadležnih institucija država članica.

Skupština glasa za listu kandidata za Savet ministara. Ukoliko lista ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik može predložiti još dva puta liste kandidata. Ukoliko lista kandidata ne dobije potrebnu vehcinu u roku od 60 dana od dana predlaganja prve liste kandidata, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori.

Savet ministara:

• utvrduje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno utvrdenoj zajedničkoj politici i interesima država članica,
• koordinira rad ministarstava,
• predlaže Skupštini zakone i druge akte iz nadležnosti ministarstava,
• imenuje i razrešava šefove diplomatsko-konzularnih predstvništava Srbije i Crne Gore i druge funkcionere u skladu sa zakonom,
• donosi podzakonske akte, odluke i druge opšte akte za izvršavanje zakona Srbije i Crne Gore,
• vrši i druge izvršne funkcije u skladu sa ovom Ustavnom poveljom.

Savet ministara odluke donosi većinom glasova. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući je glas predsednika, ukoliko je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge države članice.

ODGOVORNOST I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA

Član 15

Predsednik Srbije i Crne Gore za svoj rad odgovara Skupštini.

Mandat predsedniku Srbije i Crne Gore može prestati pre vremena na koje je izabran ostavkom, razrešenjem i raspuštanjem Skupštine.

Mandat predsednika Srbije i Crne Gore prestaje ostavkom kada je konstatuje Skupština.

Skupština može razrešiti dužnosti predsednika Srbije i Crne Gore ako se utvrdi da je povredio Ustavnu povelju. Povredu Ustavne povelje utvrduje Sud Srbije i Crne Gore. Postupak za utvrdivanje povrede Ustavne povelje pokreće Skupština Srbije i Crne Gore.

Predsednik Srbije i Crne Gore kome je mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine nastavlja da vrši dužnost do izbora novog predsednika.

Ako predsednik Srbije i Crne Gore podnese ostavku ili bude razrešen, njegovu dužnost privremeno do izbora novog predsednika Srbije i Crne Gore preuzima potpredsednik Skupštine.

Postupak izbora i razrešenja predsednika Srbije i Crne Gore utvrduje se zakonom.

ODGOVORNOST I PRESTANAK MANDATA SAVETA MINISTARA

Član 16

Savet ministara za svoj rad odgovara Skupštini.

Mandat ministara i zamenika ministara može prestati pre vremena na koje su izabrani ostavkom, izglasavanjem nepoverenja, razrešenjem ili raspuštanjem Skupštine.

Ministri i zamenici ministara kojima je prestao mandat obavljaju funkciju do izbora novih.

Postupak izbora i prestanka mandata Saveta ministara utvrduje se zakonom.

MINISTRI

Član 17

Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoran je za sprovodenje spoljne politike Srbije i Crne Gore, pregovara o međunarodnim sporazumima i predlaže Savetu ministara kandidate za šefove konzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore. Ministar spoljnih poslova koordinira utvrdivanje spoljne politike s nadležnim organima država članica.

Ministar odbrane je civilno lice. Ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrdenu odbrambenu politiku i rukovodi vojskom u skladu sa zakonom i ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane. Predlaže Vrhovnom savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapreduje i razrešava dužnosti oficire u skladu sa zakonom.

Nakon perioda od dve godine, ministri inostranih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima.

Ministar za ekonomske odnose s inostranstvom je odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacije međunarodnih sporazuma, uključujući ugovorne odnose s Evropskom unijom i koordinaciju odnosa s međunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama nakon konsultacija s nadležnim ministrima država članica.

Ministar za unutrašnje ekonomske odnose je odgovoran za koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica u cilju uspostavljanja i neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Ministar za ljudska i manjinska prava prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i s nadležnim organima država članica koordinira rad na sprovodenju i poštovanju međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

VOJSKA SRBIJE I CRNE GORE

Član 18

Srbija i Crna Gora ima vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

Zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore, u skladu sa ovom Ustavnom poveljom i principima međunarodnog prava koja regulišu upotrebu sile. Strategiju odbrane donosi Skupština Srbije i Crne Gore u skladu sa zakonom.

Vrhovni komandant vojske je Vrhovni savet odbrane, koji odlučuje o upotrebi vojske Srbije i Crne Gore.

Vrhovni savet odbrane čine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici država članica.

Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom.

Regruti vojni rok služe na teritoriji države članice čiji su državljani, uz mogućnost služenja na teritoriji druge države članice po svojoj slobodnoj volji.

Regrutu se garantuje pravo na prigovor savesti.

Nadležnost vojnih pravosudnih organa prenosi se na redovne u skladu sa zakonom.

SUD SRBIJE I CRNE GORE

Član 19

Sud Srbije i Crne Gore čini jednak broj sudija iz obe države članice.

Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skupština državne zajednice na predlog Saveta ministara na period od šest godina.

Sudije su diplomirani pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci. Sudije mogu biti samo jednom birane. Nezavisne su u svom radu i ne mogu biti razrešeni dužnosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u slučajevima propisanim zakonom.

Sud je nadležan da rešava:

• sporove izmedu institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje,
• sporove izmedu Srbije i Crne Gore i jedne ili obe drzave članice ili izmedu dve države članice po pitanjima iz njihove nadležnosti,
• žalbe građana, kada nisu predvidena druga pravna sredstva, ukoliko im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava ili slobode koje im garantuje Ustavna povelja,
• usklađenost ustava država članica s Ustavnom poveljom,
• usklađenost zakona Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom,
• usklađenost zakona država članica sa zakonom državne zajednice,
• o zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore.

Sud zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednačavanje sudske prakse.

Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujuće i bez prava žalbe. Sud je ovlašćen da stavi van snage zakone, druge propise i akta institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti s Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore.

Organizacija i funkcionisanje Suda Srbije i Crne Gore utvrduje se zakonom.

ODNOSI ZAKONA I NADLEŽNOSTI SRBIJE I CRNE GORE I DRŽAVA ČLANICA

Član 20

Ustavna povelja, zakoni i nadležnosti Srbije i Crne Gore i ustavi, zakoni i nadležnosti država članica moraju biti uskladeni.

Kada se ocenjuje uskladenost zakona ili nadležnosti država sa zakonima ili nadležnostima Srbije i Crne Gore ili država članica medusobno, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore učestvuju i odlučuju i sudije ustavnih sudova država članica.

Kada se ocenjuju uskladenost ustava, zakona ili nadležnosti države članice s Ustavnom poveljom, zakonima ili nadležnostima Srbije i Crne Gore u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore učestvuju i odlučuju i sudije Ustavnog suda te države članice.

Način odlučivanja ureduje se zakonom o Sudu Srbije i Crne Gore.

STUPANJE NA SNAGU

Član 21

Zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja.

Izuzetno, kada za to postoje razlozi utvrdeni u postupku njegovog donošenja, može se predvideti da zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore stupe na snagu najranije danom objavljivanja.

POVRATNO DEJSTVO

Član 22

Zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo.

Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrden u postupku donošenja zakona, mogu imati povratno dejstvo.

PRELAZNE ODREDBE

Član 23

Ova Ustavna povelja usvaja se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Skupštini SRJ.

Nakon stupanja na snagu ove Ustavne povelje, sva prava i obaveze SRJ prelaze na Srbiju i Crnu Goru, u skladu sa ovom Ustavnom poveljom.

Zakoni SRJ u poslovima Srbije i Crne Gore primenjivaće se kao zakoni Srbije i Crne Gore.

Zakoni SRJ izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivaće se kao zakoni država članica do donošenja novih propisa od strane država članica, osim zakona za koje skupština države članice odluči da se ne primenjuje.

Države članice će izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave, radi usaglašavanja sa ovom Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje.

IMOVINA SRBIJE I CRNE GORE

Član 24

Imovina SRJ potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore, koje nastavljaju da funkcionišu, imovina je Srbije i Crne Gore.

Imovina SRJ na teritoriji država članica, imovina je država članica po teritorijalnom principu.

Imovina SRJ u inostranstvu imovina je Srbije i Crne Gore.

ISTUPANJE IZ DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

Član 25

Po isteku perioda od tri godine, države članice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu državnog statusa, odnosno za istupanje iz Srbije i Crne Gore.

Odluka o istupanju iz Srbije i Crne Gore donosi se nakon referenduma. Zakon o referendumu donosi država članica, vodeći računa o međunarodno priznatim demokratskim standardima.

U slučaju istupanja Crne Gore iz Srbije i Crne Gore međunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju, kao sledbenika.

Država članica koja to pravo iskoristi ne nasleduje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu izmedu države-sledbenika i osamostaljene države.

U slučaju da se obe države članice u referendumskom postuku izjasne za promenu državnog statusa, odnosno nezavinost, u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao u slučaju bivše Jugoslavije.

PROMENE USTAVNE POVELJE

Član 26

Promena ove Ustavne povelje vrši se po postupku i na način na koji se donosi Ustavna povelja.

ZAKON O SPROVODENJU USTAVNE POVELJE

Član 27

Zakon o sprovodenju Ustavne povelje donosi se na isti način i istovremeno sa Ustavnom poveljom.