Održana komemorativna sednica Vlade Republike Srbije

Beograd, 14. mart 2003. godine - Danas je održana komemorativna sednica Vlade Republike Srbije, povodom tragične smrti premijera Zorana Đinđića, u prisustvu članova njegove porodice i najviših državnih zvaničnika Srbije i Crne Gore i predstavnika diplomatskog kora.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Žarko Korać obratio se prisutnima sledećim rečima: "Dragi prijatelji, pripala mi je odgovornost i čast da se u ime Vlade Republike Srbije oprostim od našeg predsednika, prijatelja i saradnika dr Zorana Đinđića.

Kada je Vlada Republike Srbije formirana januara 2001. godine, svi su znali da je ta vlada formirana tako što su stotine hiljada ljudi morali da založe svoje živote kako bi dobili Vladu koju zaslužuju posle deset godina propasti, ratova i stradanja. Niko od nas to više nije znao nego prvi premijer prve demokratske vlade koja je na ovakvoj žrtvi naroda morala da bude izabrana - Zoran Đinđić. Danas je već zaboravljeno da su mnogi tada govorili da je to samo jedna kratka, privremena vlada, da će se brzo raspasti, da niko neće moći da drži na okupu devetnaest stranaka i da niko neće moći da se izbori sa nasleđem koje nam je ostavio Miloševićev režim. Pokazalo se da su se prevarili. I svi koji su radili u ovoj vladi znaju da je glavni pokretač i arhitekta svih tih promena upravo bio njen premijer, čovek koji je imao neumornu energiju i veliku nadu da će Srbija biti drugačija, da može i da mora da se promeni. Nije voleo duge sastanke, ali je imao vremena za svakoga. Za sve je bio zainteresovan i voleo je sa svakim da podeli svoje ideje o tome kako bi trebalo da izgleda Srbija. Za te dve godine ogromnih otpora koji su bili i otpori iz bivšeg režima i otpori ljudi koji nisu verovali da treba nešto rizikovati za promene u Srbiji, on je posle dve godine izrastao u stub i simbol tih promena i reformi.

Sudbina reformatora u Srbiji je teška, od 19. veka, kroz 20. vek i u 21. veku. U Srbiji, nažalost, reformatori slavu stiču tek posle svoje smrti, jer tek onda naša zemlja vidi kakve praznine ostaju, tek onda ova zemlja vidi šta je trebalo žrtvovati, koliko hrabrosti je trebalo da se uđe u sukob sa tradicijom, sa konzervativizmom i na našu nesreću, sa propadanjem u poslednjih deset godina. Moram da vam kažem nešto lično - poznavao sam Zorana Đinđića više od trideset godina, još od studentskih dana. On je bio čovek koji je bio praktično stvoren za tu ulogu, uvek radoznao, spreman na svaki rizik, spreman da uči i veoma brz u svojim odlukama koje su uvek bile u interesu Srbije i njenih građana.

Mi, koji smo radili sa njim znamo, a mislim da su i građani Srbije svesni toga, koliko je on uložio u ove dve godine i znaju da su mu oni koji su naručili, organizovali i platili ovo ubistvo, na neki indirektan način odali priznanje jer sada kada se Srbija praktično nepovratno menja, oni su želeli taj točak istorije da zaustave, nadajući se da onda kada se glavni reformator, simbol, stub tih reformi ukloni, makar i ovako zločinački, da će te reforme propasti i da će to biti ona Srbija u kojoj su živeli deset godina i gde su se dobro osećali. Oni su se, naravno, prevarili. Za ove dve godine i u prethodnih opozicionih deset godina, Zoran Đinđić je dovoljno promenio Srbiju da bude potpuno drugačija nego onda kada smo došli na vlast januara 2001. godine.

Zoran Đinđić će ostati tamo gde mu više niko ne može da naudi. U srcima onih koji su ga voleli, u mislima ljudi koji će mnogo više misliti o njemu sada nego što su mislili o njemu za života. Jedna stara američka poslovica kaže: Nijedan čovek nije umro dok god nije zaboravljen. Već sam sasvim siguran da kad jednoga dana Srbija bude sasvim drugačija nego ova -kada bude mirna, srećna, razvijena i deo Evrope i kada ljudi budu pogledali unazad i kroz čitavu našu nacionalnu istoriju 19. veka videli galeriju ljudi koji su sebe uložili da njihova zemlja izgleda bolje, da bude srećnija, da će se period od ove dve godine pokazati možda kao najvažniji u istoriji ovoga naroda, jer ovo je period kada je Srbija morala da donese najviše najtežih odluka, verovatno u svojoj istoriji. I nijedne od tih odluka ne bi bilo da iza njih nije i srcem i dušom i razumom stajao Zoran Đinđić i svi mi koji smo radili s njim zajedno kao njegovi pomagači. Srbija neće moći da nadoknadi ovaj gubitak i neće moći njegova porodica i njegovi prijatelji i neka mi bude dopušteno da kažem i njegova deca. Ali ta deca će živeti u jednom boljem svetu u jednom svetu koji im je on ostavio. I ja vas potpuno uveravam dragi prijatelji da je Srbija danas drugačija i da zločinci koji su ovo organizovali ni na koji način neće postići ono što su želeli. Ta ideja za koju je Zoran Đinđić založio svoj život i svoje delo i kao i svi reformatori bio izložen napadima sa svih strana - toliko puta je rekao: Neka ja budem gromobran, sve je to u redu. Da ljudi znaju koga napadaju da vi možete da radite. Taj gromobran će ostati zapamćen kao neko ko je kad pogledate danas u ovim tragičnim trenucima praktično preuzeo jedan rizik, jednu odgovornost, za koju je malo koji čovek danas u Srbiji spreman. Hrabrost je bila osnovna karakteristika našeg pokojnog premijera i moram da kažem da je ta hrabrost promenila Srbiju i nikada više neće biti ista zato što će Srbija nastaviti da ide onim putem za koji je on založio svoj život.

Ja, nažalost nemam načina da ga vratim porodici, njegovim najintimnijim prijateljima i njegovoj deci, ja samo mogu ovim rečima da se od njega oprostim i da kažem da se svi mi koji smo radili sa njim danas osećamo užasno i da do kraja naših života ovaj period rada sa njim neće biti zaboravljen. On je bio naš drug, on je bio naš prijatelj, on je bio izvor svakojakog optimizma za nas i kad god smo išli da se žalimo i kad god smo se svađali, i kad god smo se bunili on je uvek imao vremena da nas smiri, da nam da savet, i uvek mi kaže - Nemoj da se ljutiš, gledaj širu sliku, Srbija mora da se modernizuje i menja. Za to je dao i svoj život".

Fotografije sa današnje komemorativne sednice Vlade Republike Srbije