Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Srbije:

Vladan Batić

"Draga Ružice, draga Jovana, dragi Luka, draga mama Milo, Srbijo, dragi Zorane, dragi prijatelju,

bio si ispred vremena u kome si živeo, dostojan velikog zadatka koga si se prihvatio. Bio si veliki čovek, kao svi veliki ljudi imao si velike ideje i hrabrosti da ih sprovodiš u delo. Vratio si Srbiji veru u sebe, probudio nadu u budućnost. Tvojim ubistvom da upravo ubiju tu veru i nadu našem narodu. Da ga zaustave na putu u Evropu, da ga drže okovanog orijentalnim mitovima i azijatskom despotijom. Bio si prvi demokratski gradonačelnik Beograda i prvi predsednik, prve nekomunističke vlade Srbije posle šezdeset godina. Ovde nedaleko od tebe, počivaju Ilija Garašanin, jedan od predsednika srpske Vlade iz XIX veka i Nikola Pašić, najpoznatiji predsednik srpske Vlade u XX veku. Oni su obeležili svoje epohe, ti si simbol Srbije XXI veka. Simbol zemlje koju si vodio kroz tesnace i hridi međunarodne politike, kroz balkanske Scile i Haribde i kroz ove nase staze i bogaze. Srbija, koja je pre 5. oktobra bila "prokleta avlija", kao ukleta zemlja, odbačena, a od civilizacije izbrisana iz istorije, zaboravljena od svih. Srbija, koja je na čelu s tobom, krenula ka Evropi, ka budućnosti, ka boljem životu, Srbija koju će svet uvažavati, poštovati i ceniti, a njeni građani voleti i njom se ponositi. Na taj način postao si svojevrstan nacionalni i državni svetionik.

Upoznali smo se pre trinaest godina, na osnivanju prve opozicione Demokratske stranke. Usledile su godine borbe za slobodnu i demokratsku Srbiju, nade i razočaranja, uvrede i pretnje, informativni razgovori i privođenja, suđenja, tribine, mitinzi, protestne šetnje, demonstracije, kordoni, suzavac, pendreci, batine, skupštinske rasprave, debate, govori, objašnjavanja, ubeđivanja, bodrenja i hrabrenja građana Srbije da istraju, da ne gube nadu, da ne napuštaju Srbiju, da sačekaju jer će biti srušena vlast najgorih ljudi koji preziru svoj narod, koji preziru Boga, poštenje i pravdu. Vlast ljudi obuzeti paničnom mešavinom straha i mržnje prema Evropi, slobodi i demokratiji. Posle deset godina te mukotrpne borbe za uspostavljanje sistema vrednosti koji krasi evropsku, hrišćansku civilizaciju, bez koje nema ni prava ni države, ni politike, oktobra 2000. godine stigli smo do cilja. Bio si strateg pobede DOS-a koje omogućila uspostavljanje prvih demokratskih institucija nakon šest decenija. Budućnosti se nisi plašio, prošlost nisi idealizovao. Bio si lider modernog, evropskog formata. Ni u čemu nisi bio osrednji i baš zato si stalno smetao osrednjima, neodlučnima, neobaveštenima. Razumeo si potrebu svog vremena i težnje svog naroda, ne zna se šta im je više smetalo. Protivnik koga smo na čelu s tobom porazili kao da je bio slabiji od onih koji su ga duhovno i ideološki nasledili. Bio si trn u oku uplašenih od sveta, orijentisanih više-manje na biološku dimenziju egzistencije, koji bi da ponovo zavedu diktaturu prostakluka i osionosti. Nažalost, oni imaju ideološke mentore, koji su težeći apsolutnoj vlasti spremni da uzvrate apsolutnom saradnjom i amnestiranjem od bilo kakve odgovornosti za sebe i za druge, spremnih da uzvrate pravom na neodgovornost, ali i pravom na pljačku i zločin. Ovi prvi, koji su stalno prizivali i pozivali na tvoj linč, oni su te ubili. Ovi drugi su, samo povukli oroz. Ali, ona bolja demokratska, hrišćanska, evropska Srbija, u koju si nas ti vodio, ona za to zna i ona će ih kazniti. Zbog tebe i zbog sebe. Zato danas, simbolički, nije 15. mart 2003. godine, nego 6. oktobar 2000. godine. Da završimo ono što smo sa tobom započeli, da bi vraćajući Srbiju dve i po godine unazad definitvno je vratili sebi i obezbedili joj budućnost. Znao si da istorijsko delo nije dovršeno onda kada je izvršeno nego onda kada se preda potomstvu. Zločinci ti to nisu dopustili. Mi, tvoji dugogodišnji saborci, iz Demokratske stranke, iz Koalicije Zajedno, iz Saveza za promene, iz DOS-a, tvoje kolege iz Vlade, narod Srbije, nastavićemo ono što si ti započeo i predati mladosti Srbije delo za koje si i život dao.

Nisu oni hteli da ubiju samo tebe, Zorana Đinđića, premijera Srbije, već ono što si oličavao - slobodu, demokratiju, napredak, visoki standard za čoveka iz Srbije kao građanina Evrope. Ubili su te mučki, trećeg dana Vaskršnjeg posta. Na današnji dan, kada odlaziš, u večni mir i spokoj, da i sa neba paziš i voliš svoju decu, svoju porodicu i svoju Srbiju, dakle na današnji dan ubijen je i Julije Cezar, ubijen je, ali Rim je postao i ostao večni grad. Neka ove martovske ide i predstojeći Vaskrs učine da Srbija vaskrsne slobodna, lepa i večna. Onakva kakvu si želeo. Zato te dragi naš Zorane, prijatelju naš, zlikovci nisu ubili, oni su te učinili besmrtnim.

Neka mu Gospod podari rajsko naselje. Bog da mu dušu prosti."