Beograd, 20. april 2003. godine - Ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vlahović govori za današnje izdanje lista "Politika" o nedavnoj poseti delegacije Vlade Srbije Sjedinjenim Američkim Državama, pregovorima koji su tamo vođeni i postignutim rezultatima, o tome šta treba uraditi da bi obećani krediti Srbiji bili i realizovani, kao i o pregovorima sa Londonskim klubom poverilaca. Zvanični sajt Vlade Srbije prenosi delove ovog intervjua.
"Ostvarili smo operativne ciljeve zbog kojih smo otišli u Ameriku - uspešni pregovori sa Svetskom bankom o dobijanju nove tranše kredita za finansiranje razvoja privatnog i finansijskog sektora i definisanje institucija koje će nas ubuduće predstavljati pred Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom", rekao je Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju. "Dogovor sa Svetskom bankom donosi podršku srpskom budžetu u 2003. godini od 80 miliona dolara, ali to znači da ćemo do kraja godine morati da izgradimo nove institucije u privatnom i finansijskom sektoru".
Uz podsećanje na to da su tranše iz aranžmana sa MMF-om samo zastale u isplati, novost iz ove posete predstavlja kredit od 80 miliona dolara iz trogodišnjeg sporazuma sa Svetskom bankom (po najpovoljnijim, IDA uslovima - 0,75 odsto godišnje kamate, uz desetogodišnji grejs period i 20 godina otplate).
Šta treba uraditi za tih 80 miliona dolara?
"Prvenstveno, da nastavimo privatizaciju prema programu koji je još ranije definisala Svetska banka. Sada je precizno definisan broj preduzeća koja se privatizuju do kraja ove godine - 600 preduzeća u aukcijama, četrdesetak preduzeća u tenderskoj privatizaciji i restrukturisanje najmanje četiri preduzeća, uz ponudu na prodaju delova tih kompanija. Preuzeli smo i obavezu da usvojimo nekoliko važnih zakona - zakon o stečaju (on je pripremljen i uskoro će biti pred poslanicima Skupštine Srbije), zakon o registraciji privrednih subjekata i osnivanje nove agencije za registraciju. Zatim, u okviru zakona o stečaju osnivanje nove agencije za licenciranje stečajnih upravitelja i agencije koja će voditi sve stečajne postupke.
Potrebno je i da do kraja ove godine izađemo sa nacrtom zakona o preduzećima, da usvojimo zakon o koncesijama, zakon o lizingu, zakon o zalogama i da u finansijskom sektoru otpočne privatizacija nekoliko banaka tamo gde je država nedavno postala većinski vlasnik, posle konverzije državnog potraživanja u ulog. To je deo našeg ovogodišnjeg plana i ne sumnjam da će biti ispunjen. Na primer, Svetska banka uslovljava stopu uspešnosti privatizacije preduzeća sa 60 odsto, a naš procenat dobro obavljenog posla je do sada znatno iznad toga.
Prvi deo ovog kredita trebalo bi da stigne do 15. juna. Prvobitno je dogovoreno da to bude 40 miliona dolara, ali mi nastojimo da dobijemo 50 miliona. Druga tranša stiže do kraja novembra. Ali, mimo tog kredita, smatram da smo napravili uspeh u stvaranju dobrog diplomatsko-poslovnog imidža Srbije. Očekujemo normalizaciju trgovinskih odnosa sa SAD u maju, a postoji apsolutna saglasnost u MMF-u i u Svetskoj banci da Srbija dobro sprovodi reforme.
Kako je ocenjena upotreba kredita Svetske banke u prošloj godini - 85 miliona dolara za razvoj privatnog i finansijskog sektora?
"Zadovoljni su kako su ta sredstva upotrebljena prema ugovorima o razvojnoj politici koje smo tada potpisali. Da nije tako, ne bismo ni ovaj novac sada dobili. Ovogodišnja tranša će direktno uticati na razvoj novih regulatornih institucija u bankarskom i finansijskom sektoru. Nas tek očekuje zakon o osiguravajućim društvima i jača podrška privatizaciji, a to je više sredstava za finansiranje pripreme naših kompanija za restrukturisanje i, pogotovo, za sprovođenje zakona o stečaju.
Zašto se ne insistira na pregovorima sa Londonskim klubom poverilaca za vraćanje našeg duga od oko 2,4 milijarde dolara?
"Sada bi već moglo da se uđe u pregovore sa poveriocima iz Londonskog kluba u kojem su privatne banke, jer je to način da se konačno reše svi 'istorijski dugovi' i da se otklone finansijski rizici koji iz te sfere proizlaze. U pregovorima sa Londonskim klubom poverilaca Srbiji i Crnoj Gori može da pomogne američka banka 'Džej Pi Morgan'. Poslednjih meseci porasla je cena duga iz Londonskog kluba na 50 centi za dolar. To je, s jedne strane, dobro, jer dokazuje da ono što se radi u ovoj državi, a pogotovo borba protiv organizovanog kriminala, stvara manje rizičan ambijent za investicije. Ali, veća cena našeg duga nije baš lako razumljiva jer - cena raste, a trgovine nema. Zato ćemo zatražiti da američka komisija za hartije od vrednosti utvrdi šta se to dešava. Da li je rast duga realan zato što je bolji rejting naše ekonomije ili ga izazivaju oni koji žele da na tom dugu zarade. U svakom slučaju, potreban je naš aktivniji pristup tom problemu i trebalo bi da ga rešimo u toku ove godine.
