Veliko spremanje u nauci

Dragan Domazet

Beograd, 25. avgust 2003. godine - Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj u Vladi Republike Srbije Dragan Domazet govori u intervjuu za današnje izdanje lista "Politika" o reformi naučnoistraživačkog sistema, zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti koji je u pripremi, osnivanju naučnih institucija i mogućoj privatizaciji u ovoj oblasti. Zvanični sajt Vlade Republike Srbije prenosi delove ovog intervjua.

• O tome ko pruža najveći otpor reformama u oblasti nauke.

  - Jedno žarište nalazi se u pojedinim univerzitetskim krugovima koji se plaše konkurencije nacionalnih naučnih instituta u izvođenju doktorskih studija. Međutim, to nije pitanje autonomije univerziteta, već naučne i obrazovne politike države, a ona će, kao osnivač, odlučiti koji će fakulteti i instituti raditi u sastavu državnih univerziteta. Svuda u svetu vlade odlučuju o osnivanju državnih univerziteta, fakulteta i instituta, i tako će biti i kod nas.

• O tome koliko će Srbija imati naučnih instituta.

  - Reformom naučnoistraživačkog sistema želimo da koncentrišemo istraživače koji se bave srodnim istraživanjima da bi se dostigla "kritična masa". Pored novih oblika povezivanja u vidu mreža, podsticaćemo i ukrupnjavanje instituta, što neminovno vodi ka smanjenju njihovog broja. Novi zakon predviđa više vrsta instituta i istraživačkih centara. Istraživačko-razvojni instituti i centri baviće se tržišno usmerenim primenjenim i razvojnim istraživanjima, a moći će da budu u državnom i u privatnom vlasništvu. Ako se bave osnovnim i netržišnim istraživanjima, a od nacionalnog su interesa, mogu biti osnovani kao nacionalni naučni instituti ili centri. Pod nacionalnim naučnim institutom podrazumevamo vrhunsku naučnu ustanovu za osnovna i primenjena istraživanja koja još nemaju tržišnu tražnju, a u skladu su sa istraživačkim prioritetima u našoj strategiji. Zbog toga će ovi instituti, pored projektnog, prvi put kod nas biti i budžetski finansirani. Savet za naučnu i tehnološku politiku proceniće da li je nešto od nacionalnog značaja. Ti instituti moraće da imaju akreditaciju za doktorske studije, zbog čega će biti u sastavu univerziteta. Imajući u vidu stroge uslove za formiranje, ne očekujem da će ih u skoroj budućnosti biti više od pet ili šest.

• O tome da li će pojedini instituti biti prodati privatnicima.

  - Hoće, pod posebnim uslovima koje propiše novi zakon. Kupac neće moći da u narednih pet godina promeni naučnoistraživačku delatnost i neće dobiti u vlasništvo poslovni prostor koji pripada državi. Dakle, moći će da ga otkupi po tržišnim uslovima, jer institut ne čini zgrada, već znanje istraživača, ugled i položaj na tržištu znanja i usluga, intelektualna svojina i oprema.

• O eventualnim inostranim ulaganjima u naučno-istraživački rad u Srbiji i mogućnostima da stranci otkupljuju domaće institute i visokoškolske ustanove.

  - Zasad nema takvih nagoveštaja, iako mogućnost postoji. Pre verujem da će postojati spremnost da se osnivaju lokalna odeljenja stranih instituta i preduzeća. Zato uspostavljamo naučno-tehnološke parkove da bismo im pripremili neophodne uslove za rad u Srbiji.

• O registru istraživača.

  - Zakon koji je u pripremi predviđa registar istraživača, bazu podataka sa svim podacima o istraživačima. Svako će biti obavezan, a i podstaknut, da redovno unosi promene jer će se na osnovu toga vrednovati njegov naučni i razvojni rad. Ko postiže bolje rezultate, dobijaće veću državnu podršku. Indeks citiranosti može biti jedan od pokazatelja za ocenjivanje naučnog dometa istraživača. On nije savršeno merilo, ali sa drugim činjenicama može doprineti sveobuhvatnijoj oceni istraživača.

• O novinama koje će doneti zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i strategiji naučno-tehnološkog razvoja.

  - Jedna od najbitnijih novina jeste da se sve vrste istraživanja, osnovna, primenjena i razvojna, kroz integralne programe usmeravaju ka oblastima od strateškog značaja za razvoj zemlje. Zakon će podstaći podizanje kvaliteta naučnih istraživanja i finansiranje rezultata, a ne samo projekata koji mogu, ali ne moraju uvek da daju očekivane plodove. Za svako mesto istraživača, osim za zvanje naučnog savetnika, svake pete godine biće raspisivan javni konkurs za popunu radnog mesta. Obezbedićemo da mesto dobije najbolji i da se na taj način, pod pritiskom konkurencije, poboljša rad istraživača u institutima. Takođe, u razvojnim istraživanjima učestvovaće i stručnjaci iz privrede, što će biti definisano zakonom o nacionalnom inovacionom sistemu koji je u pripremi. Strategija naučno-tehnološkog razvoja jeste odgovoran i težak posao, zbog čega je i formirana posebna radna grupa za pripremu ove strategije i nadam se da će ona biti urađena do kraja godine.

• O uspostavljanju sklada između prirodno-tehničkih i društvenih nauka.

  - U sledećih nekoliko godina moramo da donesemo mnoštvo zakona i propisa da bismo se prilagodili zakonodavstvu Evropske unije. Ekonomisti bi trebalo da doprinesu izgradnji novog ekonomskog sistema i nastanku savremenih preduzeća primerenih izazovima globalizacije i ekonomije zasnovane na znanju. Zato mnogi instituti mogu da se transformišu u uspešna privatna preduzeća za istraživačke i konsultantske usluge. Slično važi i za tehničko-tehnološke institute. Bez obzira na oblik vlasništva, sve organizacije koje se bave istraživanjem i razvojem mogu da računaju na pomoć iz budžeta.

• O merama demetropolizovanja nauke.

  - Predlažemo da se najmanje 20 odsto našeg budžeta troši za regionalne programe. U cilju skladnijeg i ravnomernijeg razvoja, novac ćemo usmeriti u četiri takozvana naučna regiona: Vojvodinu, Beograd, jugoistočnu Srbiju, odnosno Niš i centralnu i zapadnu Srbiju, odnosno Kragujevac. Predstavnici regiona odlučivaće o trošenju, a pomagaćemo samo programe u kojima lokalni organi obezbede najmanje polovinu sredstava.