Za protekle tri godine urađeno mnogo

Peti oktobar 2000. godine

Beograd, 6. oktobar 2003. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković govorio je za jučerašnje izdanje lista "Večernje novosti" o učinku vlasti u Srbiji za protekle tri godine, u periodu od petooktobarskih promena kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića. Zvanični sajt Vlade Srbije prenosi izvode ovog intervjua.

O tome šta je urađeno od 5. oktobra 2000. godine do danas:

"Srbija je puno napredovala za ove tri godine. I dalje je daleko od snova i ciljeva najvećeg broja njenih građana, pa i mene lično. Sada živimo u normalnoj državi, u kojoj se ljudi više ne plaše da će sutra biti uhapšeni ili da će dobiti pendrek preko leđa. Ne strahuju ni za to da li će biti hleba, šećera i ulja u prodavnicama, benzina na pumpama, da li će biti struje, da li će neko njihovo dete da pokupi i odvede u neki rat..."

O rezultatima reformi:

"Tri godine posle 5. oktobra građani u Srbiji žive sa istim onim problemima koje ima najveći broj građana Evrope, a to su stalna borba za bolji standard, zadržavanje posla ili pronalazak boljeg radnog mesta. Kroz reformu školstva borimo se za to da nam deca idu u bolje škole, kroz ulaganje u zdravstvo borimo se za to da stari i bolesni imaju bolje uslove lečenja, kroz jačanje institucija borimo se za veću sigurnost građana. Ako realno pogledamo, vidimo da je učinjeno stvarno mnogo - 95 odsto onoga što je moglo da bude učinjeno za ove tri godine. Ali, ako s druge strane pogledamo kakve su nam potrebe i želje, onda smo još na prvoj petini tog puta..."

O pozitivnim rezultatima nove vlasti:

"Najveći plus nove vlasti je osećaj slobode, jer svako može da kaže šta god hoće, da uradi ono što je uobičajeno u tom trenutku i da se ne plaši za posledice. To je za mene najvažnije. Veliki značaj ima i činjenica da je povećan nivo socijalne sigurnosti. Plate su nominalno veće nekoliko puta, a realno povećane su nekoliko desetina procenata. Snabdevanje više nije problem. Država se vratila u svet. Danas imamo najbolje odnose sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i sa većinom naših suseda, u istoriji ove zemlje. Da ne govorimo o makroekonomskoj stabilnosti i stabilnosti valute, borbi protiv kriminala, stotinama kilometara novih puteva, novim radnim mestima, socijalnim programima za one koji su izgubili posao, stvaranju zakonskih uslova za to da ova država postane interesantna domaćim i stranim investitorima, da imamo veće prihode od privatizacije, i nominalno i procentualno od bilo koje druge države u tranziciji do sada, uspešnu reformu školstva, početak reformi u bezbednosnom sektoru, u vojsci. Puno toga je učinjeno, ali kad bih morao da biram šta je najvažnije od onoga što smo za ove tri godine uradili i za šta smo se izborili, onda su to sloboda i osećaj da imate šansu koju možete da iskoristite. Sve to daje nam za pravo da verujemo da postoji šansa, da postoji budućnost za sve nas i pojedinačno i zajedno i da je samo pitanje našeg umeća da tu šansu i iskoristimo.

O onome što je moglo, a nije učinjeno:

"Propušten je 6. oktobar, kada je odmah trebalo da bude napravljen diskontinuitet sa pređašnjim režimom. Ustav je trebalo da bude suspendovan odmah, a svi visoki funkcioneri - šef Generalštaba, šef tajne policije, predsednik Srbije, predsednik Ustavnog suda, sve što je relikt prošlosti, trebalo je toga dana da se pošalje kući, u istorijsku penziju i da se počne sa izgradnjom novog društva. To nije učinjeno jer su oni koji su se za to zalagali bili sprečeni od strane kvazilegalista koji su, iza tog "legalizma" krili svoju nespremnost za jasan raskid sa prošlošću. Žao mi je što smo popustili pred tim stavom. Da to nismo učinili, odnosno da smo onda uradili pravu stvar, svi procesi bili bi brži i efikasniji i danas bih mogao da kažem da smo ostvarili dvesta odsto od onoga što je bilo moguće za ove tri godine i da je ostvareno 50 i više odsto od onoga što je bilo neohodno da bismo bili ponosni na sebe, na svoju državu, na 5. oktobar."