Beograd, 24. novembar 2003. godine - Predstavnici 34 zemlje i 14 međunarodnih organizacija i institucija istakli su na sastanku međunarodnih donatora, koji je bio održan 18. novembra u Briselu, da je Srbija od januara 2001. godine učinila ogroman napredak u sprovođenju reformi, kako u sferi demokratije, tako i u političkom životu i ekonomiji, izjavili su na današnjoj konferenciji za novinare ministri u Vladi Republike Srbije Goran Pitić, Božidar Đelić i Gordana Matković prilikom predstavljanja rezultata ovog sastanka.
Ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitić izjavio je da su donatori ocenili da će Srbija i Crna Gora imati prioritet u narednom srednjoročnom periodu, i potvrdili da će dinamika realizacije već odobrenih i nepotrošenih sredstava zavisiti od daljeg kontinuiteta reformskog procesa.
Pitić je istakao da je zajednička kancelarija Svetske banke i Evropske komisije saopštila da su za državnu zajednicu za sledeću godinu predviđena sredstva u iznosu od 1,1 milijardu evra, i da su više od tri četvrtine ovih sredstava donatori već najavili na sastanku u Briselu. Prema njegovim rečima, osim Japana i Svetske banke koja treba da definiše svoj program podrške državnoj zajednici, ostalo je svega nekoliko donatora za koje se zna da će zadržati isti nivo podrške kao i u prethodnim godinama.
On je rekao da je nakon sastanka u Briselu i Parizu, tokom razgovora sa predstavnicima Evropske investicione banke u Luksemburgu dobijena potvrda o dodatnih 300 miliona evra za narednu godinu, od čega će polovina biti utrošena za rehabilitaciju putne mreže, 40 miliona za razvoj malih i srednjih preduzeća i 25 miliona evra za obrazovanje i sisteme vodosnabdevanja. Prema njegovim rečima, ova sredstva omogućiće da se angažuju domaći investicioni i kadrovski potencijali za realizaciju navedenih programa.
Ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić podsetio je na to da je od ukupne sume koja je odobrena Srbiji i Crnoj Gori od 2001. godine do danas, a koja iznosi 4,6 milijardi evra, 3,5 milijardi već ugovoreno, dok je za sledeću godinu odobrena 1,1 milijarda evra. On je naveo da se očekuje makrofinansijska podrška Evropske unije u iznosu od 545 miliona evra, kao i podrška platnom bilansu koja može da tranzitira kroz budžet u vrednosti od 100 miliona evra, i izrazio nadu da će ova suma biti uvećana za još dodatnih 200 miliona evra.
Đelić je rekao da će zbog vanrednih parlamentarnih izbora budžet biti umanjen za sredstva u iznosu od 130 miliona dolara, usled neizglasavanja nekih reformskih zakona koji su bili uslov za drugu tranšu kredita Svetske banke za socijalni sektor u iznosu od 40 miliona dolara, kao i za drugu tranšu kredita koji se odnosio na reforme finansijskog sektora. Prema njegovim rečima, ova sredstva trebalo bi da budu oslobođena tek sledeće godine, kada nova skupština izglasa te zakone.
On je naglasio da nijedan donator nije najavio smanjenje svoje podrške, i dodao da je Švedska najavila pomoć do 2006. godine, a Švajcarska čak do 2010. godine. Prema njegovoj oceni, podrška našoj zemlji neće izostati sve dok je ona reformski i proevropski orijentisana.
Ministar finansija istakao je da će u narednom periodu efekti podrške biti sve vidljiviji, o čemu govori i zajam Evropske investicione banke u vrednosti od 50 miliona evra, namenjen rehabilitaciji bolnica u Srbiji, koji će biti potpisan do kraja godine, a utrošen u trećem i četvrtom kvartalu sledeće godine.
On je objasnio da je predviđeno i dalje jačanje podrške za unapređenje lokalne infrastrukture kroz sredstva namenjena Agenciji za razvoj lokalne infrastrukture. Đelić je rekao da je ova agencija već dobila podršku od Evropske unije u iznosu od 14 miliona evra, a da su Evropska banka za razvoj i mađarska vlada odobrile kredite za te namene u iznosu od 30, odnosno 35 miliona evra, i dodao da je i Evropska investiciona banka najavila kredit, koji neće biti manji od 30 miliona evra.
Đelić je rekao da će nakon smanjenja donatorske podrške osnovu razvoja činiti domaće i inostrane investicije, o čemu je bilo reči na sastanku u Parizu, gde su predstavljeni neki od tih programa. On je naveo da je francuska firma "Bonduel" zainteresovana za strateško partnerstvo sa mlekarom u Zrenjaninu, i istakao da ta investicija neće biti manja od 15 do 20 miliona evra, što će omogućiti jačanje izvoza domaćih mlečnih proizvoda u EU.
Prema njegovim rečima, firma "Sufle" namerava da ostvari strateško partnerstvo sa jednom od domaćih pivara, a ove i druge inicijative daljeg ulaganja Francuske u našu zemlju preuzeće Poslovna komora koja je prošle nedelje formirana u Parizu.
Predstavnici Vlade Republike Srbije predstavili su na Donatorskom koordinacionom sastanku u Briselu pregled tekućih reformskih procesa u Srbiji, kao i programe koji predstavljaju koncept reformi u narednom periodu, koji su publikovani u dokumentu "Srbija u pokretu - tri godine kasnije".
