Ministarstvo finansija sprovelo analizu poslovanja Nacionalne štedionice

Beograd, 19. decembar 2003. godine - Analizom poslovanja Nacionalne štedionice, koju je uradilo Ministarstvo finansija i ekonomije, ustanovljeno je da su većinski vlasnici ove institucije, koji imaju ukupno 54,22 odsto kapitala, šest firmi koje kontrolišu "of šor" kompanije, a postoje osnovane sumnje da oni nemaju bonitet da bi bili akcionari tako važne institucije, da se radi o međusobno povezanim licima, kao i da dokapitalizacija nije dovela do realnog povećanja potencijala Nacionalne štedionice.

Ovu analizu, odnosno Informaciju o poslovanju Nacionalne štedionice-banke a.d, koju je Vlada Republike Srbije usvojila na jučerašnjoj sednici, predstavili su na današnjoj konferenciji za novinare ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić i zamenik ministra Milica Bisić.

Ministar Đelić objasnio je da je povod za ovakvu analizu poslovanja, koju je od Ministarstva finansija zatražila Vlada Srbije 1. novembra ove godine, bio pokušaj četvrte dokapitalizacije Nacionalne štedionice. Tada su, kako je rekao Đelić, predstavnici Vlade Srbije u Upravnom odboru Štedionice uočili pokušaj da se dovede međunarodni strateški partner i to bez tendera i ispod limita za učešća u kapitalu od 15 odsto, a za šta je potrebna pisana saglasnost Narodne banke Srbije.

Đelić je istakao da država Srbija nije većinski vlasnik Nacionalne štedionice, već svega 10,5 odsto kapitala i da tako nema realnog uticaja na poslovanje ove institucije. On je podsetio na to da je Štedionica osnovana 26. decembra 2001. godine, da je već 20. februara sledeće godine dobila velika ovlašćenja, a pre toga, na predlog tadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića, dobila je i ovlašćenje da isplaćuje staru deviznu štednju banaka koje su tada bile u stečajnom ili likvidacionom postupku. On je istakao i da je novac za isplatu stare devizne štednje obezbeđivan iz budžeta Republike Srbije.

Na osnovu sprovedene analize, kako je rekla Bisić, ispostavilo se da od šest većinskih akcionara u Nacionalnoj štedionici, četiri imaju osnivače koji su "of šor" kompanije, dok preostala dva imaju isto lice za osnivača, odnosno vlasnici su međusobno povezani. Tri od šest akcionara osnovali su firme sa minimumom kapitala, odnosno 5.000 dolara, preostala dva nemaju veliki kapital, a za jednog akcionara nema podataka, jer njegova firma nije osnovana u Srbiji. Prema njenim rečima, kod četiri akcionara vrednost kupljenih akcija manja je od ukupnog prihoda koji su ti akcionari ostvarili u prometu i, ono što je, kako je istakla, ključno, sve transakcije su izvršene preko jedne banke - "Euroaksis" iz Moskve.

"Na osnovu ovoga, jasno je da država, kao manjinski akcionar i kao neko ko je odgovoran za emitovanje i pokriće stare devizne štednje, a što je posao koji je poveren Nacionalnoj štedionici, ima razloga za brigu. Sada se tako, postavlja pitanje da li je ovakva institucija, koja je trebalo da predstavlja partnera od poverenja, sa sadašnjom strukturom akcionara i dalje ustanova od poverenja, i da li ona sada može da obavlja ovako ozbiljan i odgovoran posao", ocenila je Bisić.

Ona je istakla da Ministarstvo finansija vodi računa o kredibilitetu celog finansijskog i bankarskog sistema, "a poverenje u obveznice stare devizne štednje, koje je teškom mukom stečeno, ne sme da bude ugroženo". Prema njenim rečima, svi ostali potezi koji su na raspolaganju ovom ministarstvu ići će u pravcu veće sigurnosti građana i veće koristi za njih.

Ministar finansija konstatovao je danas da Nacionalnu štedionicu, kojoj je država pružila mnoge pogodnosti, kontrolišu male grupe ljudi kroz "of šor" firme, a ta ista grupa ljudi kontroliše i "Evroaksis banku" iz Moskve. On je još istakao da je dokapitalizacija izvršena samo "na papiru", a da je realan novac ostao u Moskvi, što znači da ovaj postupak nije sproveden da bi se povećao potencijal Štedionice, već samo da bi se ostvarilo vlasništvo.

On je rekao da država ne može da bude zadovoljna postojećom strukturom Nacionalne štedionice, jer je ugrožen interes zemlje, kao i zbog toga što ova institucija više ne obezbeđuje sigurnost za građane Srbije. On je izrazio očekivanje da će u narednom periodu ovaj problem biti rešen, a, kako je rekao, za to postoje dva izlaza - "ili će Nacionalna štedionica biti državna u ogromnoj većini kapitala ili više neće imati ekskluzivnost koja joj je data".

Đelić je rekao da je Vlada Srbije juče, a u sklopu mera za rešenje ove situacije, zatražila od Uprave za sprečavanje pranja novca da ispita poreklo novca, a predloženo je i da Vlada Srbije i Agencija za sanaciju banaka preispitaju svoje odluke da Nacionalnoj štedionici daju ekskluzivno pravo za isplatu stare devizne štednje. Vlada će predložiti Narodnoj banci Srbije da razmotri i ispita bonitet i međusobnu povezanost akcionara i realnost uplate za dokapitalizaciju, kao i da utvrdi koliko vrede akcionari, odnosno da li su solidni ili nisu. Takođe, jedna od mera je i da javni pravobranilac preispita ispravnost ugovora oko imovine Srbije, a koji je sklopljen sa bivšim guvernerom tada Narodne banke Jugoslavije.