Obezbeđeno 3,5 milijardi evra za razvoj Srbije

Beograd, 19. januar 2004. godine - Ministar za ekonomske veze sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije Goran Pitić sumirao je u izjavi za jučerašnji dnevni list "Glas javnosti" šta je sve učinjeno u Srbiji u protekle tri godine od kada je obnovljena saradnja sa međunarodnom zajednicom i članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama. Zvanični sajt Vlade Republike Srbije prenosi delove ovog teksta.

O kreditima i donatorskoj pomoći.

-U protekle tri godine krediti i donatorska pomoć trošeni su za obnovu infrastrukture, podršku privredi, pre svega razvoju privatnog sektora, i socijalnom sektoru. U realizaciji inostrane pomoći imali smo tri faze, humanitarnu pomoć, rehabilitaciju infrastrukture i pomoć u izgradnji institucija u Srbiji. Novoj vladi ostavljamo jedno dobro nasleđe, činjenicu da u trošenju te pomoći nije zabeležen nijedan primer zloupotreba, što je istaknuto i tokom poslednjeg donatorskog skupa u Briselu, kao i činjenicu da je u Srbiji izgrađena efikasna mreža za prihvat tih sredstava. U prilikama kada donatorska pomoć postepeno opada i prelazi u kreditnu podršku razvoju, važno je da se ove godine i u naredne dve do tri godine može potrošiti obezbeđenih 3,5 milijardi evra za razvoj Srbije. Od oktobra 2000. godine do danas Srbija je obezbedila 5,3 milijarde evra inostrane pomoći, od čega je 550 miliona evra potrošeno kao humanitarna pomoć kada je građanima trebalo obezbediti struju, gorivo za grejanje, lekove i slične životne potrebe, dok je 3,6 milijardi evra osigurana razvojna pomoć. Od toga, uz pomenutu humanitarnu pomoć i potrošenih oko 1,4 milijarde evra od obećanih i dogovorenih sredstava za razvojne projekte i potrebe Srbije, novoj vladi ostaje da utroši još oko 3,5 milijardi evra, s obzirom na to da su donatori na poslednjem skupu održanom u novembru prošle godine u Briselu obećali da će podržati nastavak reformi u Srbiji i njene razvojne prioritete i tokom 2004. godine sa još 1,1 milijardom evra.

O raspodeli sredstava.

-Najveći deo do sada potrošene pomoći bio je usmeren na prioritete - 475 miliona evra u sektor energetike, od uvoza struje do remonta elektrana, oko 604 miliona evra za budžetsku pomoć, što podrazumeva strukturno prilagođavanje socijalnog, privatnog i finansijskog sektora i bespovratnu makrofinansijsku pomoć Evropske unije (EU), 261 milion evra za rešavanje socijalnih problema, utrošen za isplate zaostalih dečjih dodataka za 400 hiljada dece, materijalno obezbeđenje 32 hiljade srpskih porodica, isplate zaostalih penzija i ostalih socijalnih davanja. Zdravstvu je pripalo oko 94 miliona evra, dok je u saobraćaj, čiji su projekti u toku, usmereno više od 131 milion evra.

O finansiranju dogovorenih projekata u 2004. godini.

-Novoj vladi biće ostavljen i značajni paket dogovorenih projekata za finansiranje, bilo da je reč o međunarodnim organizacijama ili pojedinačnim zemljama koje su spremne da ih podrže nastavkom donacija ili posebno povoljnim kreditima, ukoliko ti krediti dobiju potrebnu ratifikaciju u novom parlamentu. Sa te liste, samo u 2004. godini Evropska investiciona banka (EIB) spremna je da realizuje 183 miliona evra i da ugovori još oko 300 miliona evra podrške projektima za puteve u Srbiji (144 miliona), škole (25 miliona), rehabilitaciju sistema voda (26 miliona) i razvoj malih i srednjih preduzeća (40 miliona). Na listi koncesionalnih, takozvanih mekih kredita koji su započeti ili dogovoreni, a kreditori su Svetska banka (SB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), EIB ili pojedinačne zemlje, nalazi se projekat obezbeđenja obrtnog kapitala, podrška razvoju privatnog i finansijskog sektora, prilagođavanju u socijalnom sektoru, rekonstrukciji lokalne infrastrukture, obnovi infrastrukture i gradskog saobraćaja u Beogradu, unapređenju obrazovanja, investiranje u zdravstvo i makrofinansijska pomoć.

O realizaciji projekata koji su u toku.

-Među najznačajnijim projektima finansiranim sredstvima inostrane pomoći, čija je realizacija u toku, nalaze se: krediti za strukturno prilagođavanje za socijalni, privatni i finansijski sektor u iznosu od 160 miliona dolara (SB), rehabilitacija prenosne elektroenergetske mreže u Srbiji ( 120 miliona evra od EIB i EBRD), CARD program za projekte na lokalnom nivou na teritoriji čitave Srbije u iznosu od 102,9 miliona američkih dolara, obnova železničke infrastrukture u Srbiji od 70 miliona evra (EIB), obnova Beograda, odnosno javnog prevoza, daljinskog grejanja, vodovoda u Makišu 2 i Kaluđerici, sa 60 miliona evra (EBRD), rehabilitacija železnice, gde bi se 57 miliona evra uložilo od lokomotiva do smanjivanja broja zaposlenih (EBRD), rekonstrukcija putne mreže i Aerodroma Beograd od 50 miliona evra (EIB), rekonstrukcija mosta Sloboda u Novom Sadu za šta je dobijeno 44 miliona evra od EU, popravke i održavanje toplana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sa 25,6 miliona evra od Nemačke i popravke vodovodnog sistema u istim gradovima za šta je Nemačka izdvojila 23,3 miliona evra, kao i zajam za mala i srednja preduzeća od 20 miliona evra (EIB).

O planiranim ulaganjima.

-Najznačajniji projekti planirani za finansiranje sredstvima inostrane pomoći su grčki plan za rekonstrukciju Balkana od 184 miliona evra, rekonstrukcija putne mreže u Srbiji gde se definišu konkretni projekti u ukupnoj vrednosti od 95 miliona evra (EIB), obnova beogradskih ulica i tramvajske mreže sa 90 miliona evra (EIB), makrofinansijska pomoć EU u iznosu od 90 miliona evra, za projekte rekonstrukcije putne mreže koji se već konkretno definišu EBRD bi odobrio 75 miliona evra, remont TE Nikola Tesla A5 sa 56 miliona evra od EU, rehabilitacija rudnika "Tamnava- zapadno polje" sa 53 miliona evra (EBRD) i programi za kontrolu letenja, koji su u fazi definisanja, a za koje bi se od EBRD dobilo 45 miliona evra.