Beograd, 23. januar 2004. godine - Predstavnici Vlade Republike Srbije, Ministarstva za privredu i privatizaciju, Agencije za privatizaciju i Saveta za borbu protiv korupcije analizirali su na današnjem sastanku Izveštaj ovog saveta o politici i procesu privatizacije u Srbiji. U zajedničkom saopštenju izdatom posle tročasovnog sastanka, kome su prisustvovali i brojni predstavnici medija, zaključeno je da Izveštaj Saveta treba razumeti kao materijal čija je isključiva namera da upozori na mogućnosti korupcije.
Na sastanku je postignut dogovor i da će Savet za borbu protiv korupcije ubuduće, pre nego što zauzme konačan stav o predstavkama koje dobija, tražiti od Ministarstva i Agencije da u roku od 15 dana dostave Savetu sve potrebne informacije. Učesnici sastanka postigli su saglasnost i o tome da će Ministarstvo i Agencija raditi na implementaciji preporuka Saveta koje su u njihovoj nadležnosti, dok će Savet preporuke koje su van nadležnosti Ministarstva i Agencije uputiti nadležnim organima.
Danas je analiziran i Izveštaj o politici i procesu privatizacije koji je sastavio ovaj savet, dok su Ministarstvo i Agencija sačinili Komentar nalaza i preporuka Saveta za borbu protiv korupcije sa prilozima, u kome je detaljno analiziran ovaj izveštaj. Dokument Ministarstva i Agencije je na jučerašnjoj sednici usvojila Vlada Republike Srbije, tako da on predstavlja zvanični stav Vlade Srbije, koji je prethodno prosleđen i članovima Saveta za borbu protiv korupcije.
Ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vlahović rekao je tokom sastanka da je Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o politici i procesu privatizacije analiziran sa aspekta analitičke osnove, pouzdanosti, stručnosti i mandata koji Savet ima, i ocenio da je s obzirom na te kriterijume taj dokument činjenično neutemeljen i zasnovan na nekritički prikupljenim informacijama i navodima iz medija, zbog čega su ocene koje su u njemu navedene proizvoljne i paušalne.
Prema njegovim rečima, analiza Saveta o politici i procesu privatizacije delimično izlazi izvan mandata Saveta, a delom ga nije ni ispunila. Analitička osnova je, kako je objasnio Vlahović, neadekvatna kako zbog nedovoljnog obuhvata činjenica, tako i zbog pristrasnosti u njihovoj selekciji, što predstavlja krupan nedostatak analize. On je postavio i pitanje koliki je uzorak privatizovanih preduzeća na osnovu kojeg je napravljena analiza, odnosno na osnovu koliko analiziranih preduzeća se može pouzdano oceniti da je bilo nepravilnosti, zloupotreba i elemenata korucije od nadležnih institucija, s obzirom na to da se Savet u svom Izveštaju poziva na podatak da je u proteklom periodu privatizovano više od 1.000 preduzeća putem aukcija i 30 na tenderu.
Vlahović je rekao da je nivo stručnog poznavanja materije o kojoj se raspravlja neprihvatljivo nizak, kao i da Izveštaj Saveta obiluje materijalnim greškama, koje govore o neupućenosti autora, kao i neistinama, i ako su sve informacije javno dostupne preko zvaničnog Internet sajta Agencije za privatizaciju i Ministarstva za privredu i privatizaciju. i dodao da je Izveštaj Saveta i metodološki konfuzan.
Član Saveta za borbu protiv korupcije Zagorka Golubović protestovala je na današnjem sastanku zbog izjava ministra za privatizaciju da je to vladino telo "nekompetentno i niskog nivoa stručnosti" i izrazila neslaganje zbog konstatacije u izveštaju resornog ministarstva da je "Savet protiv privatne svojine", da je njegov Izveštaj "štetan za tranziciju i da se njime uznemirava javnost".
Prema njenim rečima, Savet je napisao ovaj izveštaj kako bi motivisao "početak razgovora o tome da se u pozadini privatizacionog procesa može javiti korupcija". Golubović je istakla da u Izveštaju nema tvrdnji da se tako nešto i dogodilo, već su u njemu predstavljene ilustracije koje treba da budu upozorenje da nešto možda nije kako treba i da na to treba obratiti pažnju. Ona je rekla da Savet ne tvrdi da je tačno sve što stoji u Izveštaju, jer je on sačinjen na osnovu primljenih predstavki, i objasnila da Savet nije bio u mogućnosti da proveri sve te informacije.
Golubović je pročitala delove Izveštaja Saveta u kojima se konstatuje da je privatizacija potpuno izdvojena iz kompleksnog projekta svojinske transformacije i strategije socijalnog razvoja, jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi, kao i da je Zakon o privatizaciji suprotan odredbi u članu 56. Ustava Srbije. Prema oceni Saveta koju je ona iznela, Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju data su prevelika ovlašćenja, dok je uloga parlamenta marginalizovana, pri čemu zakonom nisu zaštićena prava manjinskih akcionara i nije definisan način odluke o stečaju.
Golubović je navela da postoje i brojne pritužbe na nekompetentnost trgovinskih sudova, na to da ministarstva za finansije i privatizaciju nemaju uvid u to koliko je nelegalno stečenog kapitala angažovano prilikom kupoprodaje preduzeća, kao i da postoje slučajevi falsifikovanja informacija o vrednosti preduzeća.
