Beograd, 26. februar 2004. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković ocenio je danas prilikom predstavljanja Izveštaja o radu Vlade Srbije za protekle tri godine, da je delovanje dve prve reformske i demokratske vlade u poslednjih 50 godina - vlade dr Zorana Đinđića i one koja je nastavila njen kontinuitet obeležilo sprovođenje reformi.
Premijer je istakao da je ovo prva vlada koja novoj ostavlja nekoliko stotina miliona evra, koji mogu biti upotrebljeni odmah nakon što skupština usvoji zakon o budžetu i u ime Vlade Srbije naveo da je ona ispunila svoju istorijsku ulogu. On je naglasio da je u protekle tri godine Vlada učinila sve što je bilo u njenoj moći kako bi građani Srbije živeli lakše i normalnije.
Živković je rekao da je Vlada tokom sprovođenja reformi nastojala da harmonizuje i paralelno razvija njihov razvojni i socijalni aspekt. On je podsetio na to da je Srbija 2000. godine bila svrstavana među najsiromašnije države sveta, isključena iz međunarodnih institucija, sa infrastrukturom uništenom tokom bombardovanja, bez kontrole nad delom svoje teritorije. Zaduženost po glavi stanovnika iznosila je 2.000 evra, devizne rezerve 300 miliona dolara, 80 odsto ljudi radilo je u preduzećima koja proizvode gubitke, a postojali su i nerešeni odnosi kako u tadašnjoj zajedničkoj državi, tako i sa Crnom Gorom kao njenom drugom članicom.
On je naveo da su u proteklom periodu započete temeljne reforme privrednog sistema i revitalizacija infrastrukture, praćene odgovarajućom zakonodavnom aktivnošću i izrazio očekivanje da će ona biti zaokružena u narednom periodu kroz usvajanje deset reformskih zakona od ukupno 41 predloga , koje je Vlada Srbije dostavila parlamentu na razmatranje tokom prošle godine i dodao da su i strani donatori ukazali na neophodnost usvajanja ovih zakonskih rešenja.
Prema njegovim rečima, u protekle tri godine izvršena je svojinska transformacija 1.200 preduzeća u Srbiji, kroz proces privatizacije ostvarene su značajne investicije po kojima se Srbija svrstava na prvo mesto među zemljama u regionu, a na domaće tržište došle su vodeće svetske kompanije, kao što su Filip Moris, Britiš Amerikan Tobako, La farž, Henkel, Lukoil...
Živković je podsetio na to da Vlada Srbije kroz Fond za razvoj doprinela razvoju malih i srednjih preduzeća, u koja je kroz kredite uloženo između 10 do 12 milijardi dinara. On je ponovio da je u ovom periodu izgrađeno i rekonstruisano oko 1.500 kilometara puteva i 26 mostova, a značajna sredstva uložena su i u stabilizaciju energetskog sistema.
Predsednik Vlade je naglasio da je naša zemlja vraćena u međunarodne organizacije i finansijske institucije kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, i istakao značaj otpisa 66 odsto duga kod Pariskog kluba. Prema njegovim rečima, poboljšana je ukupna bezbednosna situacija, a domaće i strane organizacije ukazale su na to da je Srbija jedna od najbezbednijih država u Evropi, čemu je doprinelo i sprovođenje akcije "Sablja" tokom koje je organizovani kriminal u Srbiji ozbiljno uzdrman.
Premijer je ocenio da je vraćeno poverenje građana u državu, da su isplaćena ogromna nasleđena socijalna dugovanja, kao i da je umanjen dug penzionerima , pri čemu su penzije povećane četiri, a plate čak pet puta - sa prosečnih 40 evra u 2000. godini na približno 210 evra u prošloj godini. On je dodao i da je u procesu privatizacije velika pažnja posvećivana socijalnim programima i zbrinjavanju radnika koji su u tom procesu ostali bez radnih mesta.
Živković je naveo da je jedan od uspeha Vlade i davanje dodatka za drugo, treće i četvrto dete, koje je uvedeno Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kao i to da je počela isplata stare devizne štednje i potraživanja štediša "Dafimenta" i "Jugoskandika". Premijer je podsetio na to da je za vreme svog mandata Vlada prosledila Skupštini Srbije približno 200 predloga zakona, od kojih je za tri godine usvojeno 130.
On je naveo da ubistvo premijera Zorana Đinđića smatra najvećim neuspehom Vlade Srbije u protekle tri godine zbog toga što posle demokratskih promena, već 6. oktobra nije napravljen diskontinuitet sa prošlošću i bivšim režimom. Živković je izrazio žaljenje zbog toga što u poslednjih šest meseci nije uspeo da ubedi narodne poslanike u to da je neophodno usvajanje reformskih zakona, kao što su zakon o budžetu, porezu na dodatu vrednost, stečaju i energetici.
Predsednik Vlade je izneo svoje lično mišljenje da je jedan od neuspeha i to što sa "leđa Srbije nije skinut veliki teret, kakav je pritisak Haškog tribunala", i ocenio da, iako je napravljen veliki pomak u saradnji sa tim sudom, ona, na žalost, nije završena do kraja 2003. godine kako je bilo planirano.
Živković je naglasio da protekle tri godine tranzicije u Srbiji nisu uzalud potrošeno vreme i naveo da će nova vlada imati mnogo lakši posao i neuporedivo bolje početne pozicije od prethodne. On je budućoj vladi poželeo uspeh i naveo da će glavno merilo njenog rada biti to da li je sposobna da nastavi sprovođenje reformi.