Bez valjanih finansija nema države

Beograd, 1. mart 2004. godine - Ministar finansija i ekonomije u Vladi Republike Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je ovo ministarstvo svojim trogodišnjim radom na reformi javnih finansija pokušalo da postavi temelje države, pošto su valjane finansije jedan od preduslova njenog postojanja.

Đelić je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen rad Ministarstva na reformi javnih finansija u protekle tri godine ocenio da je Srbija devedesetih godina doživela najveći ekonomski sunovrat XX veka zbog javnih finansija koje su bile netransparentne, nepravične i nepredvidive. On je ponovio da državna kasa, koja je početkom 2001. godine bila prazna, sada raspolaže sa približno 650 miliona evra, od čega je 200 miliona evra u takozvanoj tvrdoj valuti, a 450 miliona evra u dinarima.

On je naveo da je bruto društveni proizvod, koji je 2000. godine iznosio 9 milijardi dolara, početkom ove godine dostigao nivo od 20 milijardi dolara, da je tokom protekle tri godine starim deviznim štedišama isplaćeno 525 miliona evra, a inostranim poveriocima 225 miliona evra, i istakao da se isplata socijalnih prinadležnosti obavlja bez kašnjenja.

Ministar je podsetio na to da je inflacija sa 113 odsto, koliko je iznosila pre tri godine, svedena na 7,8 odsto, dok su najviše prosečne plate sa 40 evra porasle na oko 200 evra, kao i da je Srbija sa 1,3 milijarde dolara direktnih stranih investicija postala rekorder na Balkanu po visini inostranih ulaganja.

Đelić je naglasio da je u poslednje tri godine pokrenuta najdublja institucionalna reforma javnih finansija Srbije od Drugog svetskog rata, koja je dobila odlične ocene međunarodne javnosti, i dodao da je za to vreme usvojeno 50 zakona i 166 podzakonskih akata. On je ponovio da se javne finansije baziraju na četiri sistemska zakona - Zakonu o budžetskom sistemu (usvojen u februaru 2002. godine), Zakonu o javnim nabavkama (jul 2002. godine), Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji (novembar 2002. godine) i Carinskom zakonu (jul 2003. godine). Prema njegovim rečima, Ministarstvo je pripremilo još 32 zakona koji su prošli javnu i stručnu raspravu, među kojima su i zakoni o porezu na dodatu vrednost, o konfliktu interesa, osiguranju, o javnom dugu, denacionalizaciji i drugi.

Đelić je objasnio da je poreski sistem pojednostavljen na taj način što je značajan broj nameta ukinut, ili su poreske stope smanjene na najniže evropske nivoe, tako da Srbija danas u odnosu na ostale evropske zemlje ima najniži porez na dohodak građana i na dobit preduzeća. S druge strane, kako je naveo ministar, porast javnih prihoda, takođe, predstavlja posledicu suzbijanja šverca i poreske utaje. Prema procenama Svetske banke, učešće sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu u Srbiji iznosi oko 30 odsto, naveo je Đelić i dodao da naša zemlja sada ima poresko opterećenje uporedivo sa zemljama u okruženju, kao i da je prema javnoj potrošnji i budžetskom deficitu u proseku tranzicionih zemalja, odnosno naših suseda.

Plate u javnim preduzećima približile su se proseku zarada u privredi, a učešće spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu opalo je za više od 2,5 puta zahvaljujući otpisu i reprogramu, podsetio je ministar finansija. On je dodao da je od pristupanja Srbije Antikorupcijskoj inicijativi Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u oktobru 2001. godine, Ministarstvo finansija i ekonomije bilo važan činilac u borbi protiv korupcije i inicijator konstituisanja vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, kao i da je u okviru sekretarijata Ministarstva formirano odeljenje za evropske integracije koje koordinira procese usklađivanja ekonomskog i pravnog sistema zemlje iz nadležnosti Ministarstva sa Evropskom unijom.

Ministar Đelić je na kraju izlaganja o rezultatima rada Ministarstva u protekle tri godine istakao da bi u narednom periodu trebalo što pre sprovesti treći talas reformi javnih finansija, pojačati decentralizaciju javnih finansija, ali i njihovu kontrolu, racionalizovati javnu potrošnju, rešiti preostala dužnička pitanja, dalje sprovoditi profesionalizaciju i poboljšanje usluga službi, kao i nastaviti sa restrukturiranjem javnih preduzeća i pristupiti privatizaciji tamo gde je ona u nacionalnom interesu.