Ekspoze mandatara Vojislava Koštunice

Dame i gospodo poslanici,

Danas, kada Srbija obeležava dvesta godina od obnavljanja svoje državnosti, pred nama se postavlja pitanje šta Srbija od nas traži? Šta danas, na početku novog veka, Srbija od nas očekuje? Ne samo od jedne vlade, već od svih nosilaca vlasti na najrazličitijim poslovima. Šta ona traži od nas, kao svojih građana?

Da se podsetimo, pre dvesta godina, Srbija je utvrđivala svoj državni status, korak po korak, osvajajući svoju slobodu, odnosno status međunarodno priznate države. Srbija je tada započela da se privredno i kulturno preuređuje sledeći civilizacijske i demokratske obrasce i standarde koji su preovlađivali u razvijenijem delu Evrope.

U drugom delu 19. veka Srbija je sa Crnom Gorom, kao nezavisna država, postala suštinski deo ondašnje evropske zajednice država. Danas, na početku novog veka, Srbija stoji, naravno ne u svemu na isti način, pred nekim zadacima pred kojima je stajala pre dvesta godina. Zato su u pravu oni koji podsećaju na naše demografske i materijalne gubitke, izgubljeno vreme, istorijske zablude i promašaje, ali su u pravu i oni koji tvrde da se, uprkos svemu, posebno okolnostima kakve su bile, Srbija ipak kretala napred. Treba istaći nekoliko stvari koje su od posebnog značaja da bi to kretanje Srbije napred, u ovom času, na početku novog veka, moglo da se nastavi.

Koji su to problemi sa kojima se danas suočavamo? Srbija prvo mora da reši svoj državni status koji je doveden u pitanje ako se ima na umu da na delu njene teritorije, na Kosovu i Metohiji, ne postoji naša vlast, već najviša vlast međunarodne zajednice.

Drugo, Srbija mora da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu u skladu sa Ustavnom poveljom, a ne suprotno njoj, primenom te povelje i čineći tu zajednicu funkcionalnom, a ne u velikoj meri nefunkcionalnom, kakva je ona danas.

Treći zadatak kada je o obnovi državnih institucija reč, jeste da Srbija mora iznutra da se uredi, izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanjem pravne države. Pravna država je nešto što podrazumeva raskid sa ostacima svesti i prakse partijske države. Pravna država podrazumeva odlučan obračun sa pravnim voluntarizmom i samovoljom. Pravna država najposle zahteva proterivanje korupcije, pogotovu one velike, kao i svakog pokušaja da na suštinski neprirodan, a formalno nezakonit način, stečene povlastice i bogatstva potisnu i obesmisle volju i interes naroda i institucija kroz koje se ta volja i narodni interesi ispoljavaju.

I četvrto, Srbija sa Crnom Gorom mora da rešava pitanje svoga statusa u Evropskoj uniji. Uz sva legitimna neslaganja i sporenja među relevantnim političkim strankama, i u ovom parlamentu i u javnosti u Srbiji, van svakog spora je suštinska pripadnost Srbije Evropi i potreba za formalnom potvrdom te pripadnosti kroz članstvo u evropskim strukturama. To članstvo je ne samo ono što se hoće, to je u ovom trenutku i nešto što se mora, nešto što se drugačije ne može. Ono što se hoće po pravilu donosi korist, ono što se mora ne mora uvek da donosi korist, ali evropski put za Srbiju i Crnu Goru u ovom trenutku nema alternative. Zato je naša najviša dužnost i obaveza, ne samo da prekratimo višedecenijsko propadanje ustanova, nego da uspostavimo takav institucionalni, a pre svega ustavni okvir, koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije. Naravno da institucije, zakoni i integracija društva nisu samo cilj za sebe, već su i sredstvo da u svakom društvu, a pogotovu u onom koje je trpelo pod svekolikim unutrašnjim i spoljnim nasiljem, građani počenu da žive mirnije, bezbednije, i uopšte bolje.

Ali, da pođemo redom. Izložiću u najkraćim crtama kako vlada vidi promene u državi, privredi i u svim glavnim društvenim delatnostima. Započeću od onoga sa čime sam i počeo ovo izlaganje - od države: kako da se ona uredi, kako da institucije ojačaju? I, naravno, počeću s onim delom države u kojem je naša vlast najspornija, činjenicom da je iznad te vlasti uspostavljena vlast međunarodne zajednice. Počeću sa Kosovom i Metohijom kao jednim, za ovu državu, ovu vladu, ovaj parlament, duboko sam uveren, najprečim pitanjem.

Imajući stalno na umu ovaj temeljni stav, hoću da kažem da će vlada voditi realnu politiku državnih interesa i odmah da odgovorim šta to konkretno znači. To, najpre, znači da nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Onaj ko to pitanje želi da stavi na dnevni red, treba da zna da bez Srbije i državne zajednice to nije realno učiniti, kao i to da za Srbiju reč status, koja se toliko mnogo koristi u poslednje vreme u vezi s Kosovom i Metohijom, može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnost.

Prvi i najozbiljniji problem na Kosovu i Metohiji bio je i ostaje pitanje povratka srpskih prognanika u njihove domove i zavičaj. Razume se da mi ne možemo da ovaj problem rešavamo bez UNMIK-a, ali možemo da predložimo ostvarljiv plan u fazama koje bi se odvijale po redosledu garantovane sigurnosti za povratnike. Po istom načelu postupnosti, trebalo bi raditi na povraćaju imovine zakonitim vlasnicima, privatnim licima i državi, kao i na obezbeđenju i obnovi srpske i evropske kulturne baštine u Pokrajini. Ali, s obzirom na sve dramatične promene kad je reč o obespravljenosti srpskog življa na Kosovu i Metohiji, postavlja se kao urgentno pitanje - pitanje uspostavljanja novih mehanizama zaštite srpskog dela stanovništva, imovine i kulturnih dobara Pokrajine.

Vlada će naravno, sarađujući sa svim nadležnim organima, insistirati kod UNMIK-a i međunarodnih činilaca na drugačijem i novom postavljanju institucionalnih okvira zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Ako je suštinska autonomija ona formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji, s obzirom na diskriminaciju prema Srbima koja preovlađuje i u privremenim institucijama i u odnosu većinske zajednice.

Suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju, podelu Kosova na entitete ili kantonizaciju Kosova i Metohije, kao i odgovarajuću kulturnu i personalnu autonomiju. Prilikom obrazovanja institucija vlasti na Kosovu i obezbeđivanja ovakve suštinske autonomije za srpsku zajednicu na Kosovu, mora se voditi računa o još jednoj stvari o kojoj se vodilo računa u Bosni i Hercegovini posle Dejtonskog sporazuma. To je činjenica da je nacionalni sastav, etnički sastav Kosova i Metohije, bitno promenjen posle 1999. godine. U konstituisanju institucija na Kosovu i Metohiji mora se voditi računa o stanju kakvo je bilo 1999. godine.

Zatim, nešto o odnosima u državnoj zajednici. Prošlo je nešto više od godinu dana od kada je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za to vreme nije urađeno mnogo. Nije urađeno dovoljno, niti na planu njenog unutrašnjeg institucionalnog zakonskog uređivanja, niti u sprovođenju njenih ustavnih nadležnosti. Kada vlada Srbije bude konstituisana, mi ćemo se angažovati i sa punom odgovornošću pristupiti našim obavezama koje proističu kako iz Ustavne povelje, tako i iz naše osnovne demokratske i evropske orijentacije. Vlada će učiniti sve što je u okviru njenih nadležnosti moguće da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj.

U sklopu ustavnih promena koje nam predstoje, neophodno je, pored ostalog, izvršiti potrebna prilagođavanja Ustava Srbije Ustavnoj povelji. Što se tiče rada na harmonizaciji, on mora da bude dovršen. A ono što je do sada učinjeno usvajanjem Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore treba u narednom periodu da bude praktično primenjeno i nastavljeno, kako bi se uslovi tržišne privrede ubrzano ostvarivali za celo područje državne zajednice.

Ova vlada sprovodiće pojačanu proevropsku politiku. To znači da će se u ovom domenu sve više raditi, a manje govoriti. U unutrašnjem razvoju Srbija mora postati bezbedna zemlja u kojoj se ostvaruju ljudska i manjinska prava po evropskim merilima, u kojoj se zakoni poštuju, a institucije delaju, u kojoj vladaju tržišni zakoni poslovanja i gde je privredni kriminal iskorenjen, a korupcija svedena na najmanju meru. Šta bi bilo više evropski od postizanja ovih ciljeva u unutrašnjem razvoju pri čcemu je, naravno, politika pridruživanja ovde u prvom planu. To je politika za koju je Evropska unija već dala parametre, kako regionalne, u vidu njene strategije evropskog partnerstva, tako i neposredne koji se tiču Srbije i Crne Gore.

Mi očekujemo završetak studije o izvodljivosti i neposredno potom početak pregovora o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ali, nama je već sada jasno da odmah moramo da započnemo usklađivanje bezmalo svakog zakona koji imamo i koji ćemo doneti u skladu sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Vlada će zato izraditi Nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji, u kojoj će biti izloženi osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu.

Ali, da pređem sa državnih institucija i stanja u njima na područje ekonomije. Naši građani, naš običan čovek u sebi s istinskim pravom nosi veru da je vlastita snaga koju Srbija poseduje dovoljan garant ostvarljivosti ideje o ekonomski jakoj Srbiji. Nasuprot ovoj veri, vidimo da se u Srbiji već isuviše dugo teško živi. Veliki broj ljudi ne zna kako da sastavi kraj s krajem. Kloneći se demagogije i svake vrste neodgovornosti, pomenuću da uzroci za teško ekonomsko stanje u kojem se nalazimo nisu jednostavni, nisu od juče, a neki sežu i proizlaze iz ukupnih političkih prilika kroz koje je Srbija prošla u bližoj i daljoj prošlosti.

Usredsređujući se na sadašnje stanje u ekonomiji, istakao bih nekoliko ključnih problema sa kojima moramo da se suočimo svesni činjenice da, ukoliko hoćemo siguran napredak, prekih puteva i prostih rešenja ne može biti. Najpre bih naglasio da nije dobro to što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima. Imam u vidu da je danas oko 950 hiljada ljudi bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima. Proizvodnja nastavlja da pada, u budžetu nema sredstava kojima bi se pokrenule investicije, nema novca za agrar, još uvek nema dostupnih stambenih kredita. Istovremeno, Srbija uvozi jabuke i pšenicu. Uvoz je veći od izvoza za pet milijardi dolara. Dug zemlje je dostigao 14 milijardi dolara, a obaveze za njegovu otplatu će rasti u narednim godinama.

Najosnovniji programski cilj nove vladine ekonomske politike zato je stvaranje uslova za konkurentnu domaću proizvodnju s ciljem da se pokrene privredna aktivnost, poveća udeo domaće robe na našem tržištu i pospeši izvoz. To će omogućiti veću zaposlenost i zadržavanje više novca u našoj ekonomiji. Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju. Carinsku politiku i vancarinske mere učiniće efikasnijim i radiće na obezbeđivanju povoljnijih kredita i pokretanje investicija.

Vlada će podržati politiku stabilnog kursa dinara. Svesni smo da ćemo u prvom periodu navedenim smanjenjem poreza umanjiti prihode u budžetu, što ćemo kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovu na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Jasna je namera da poreske obaveze treba da budu tako raspodeljene da bogatiji slojevi stanovništva preuzmu veći poreski teret.

Adekvatnom carinskom politikom, efikasnijom naplatom carina, kao i vancarinskim merama pomoći ćemo sektorima koji imaju mogućnost da budu konkurentni da stanu na noge i uticaćemo na strane proizvođače čiji su proizvodi prisutni na našem tržištu, da bar deo proizvodnje prebace u Srbiju. Sprečićemo nekontrolisani uvoz robe pod dampinškim cenama i robe koja nezadovoljava važeće standarde. Izvoz će, uz aktivno privlačenje stranog kapitala, biti prioritet i u radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Osnovaćemo potrebne institucije koje će osiguravati izvozne poslove.

Da bi se nastavilo neophodno restrukturiranje privrede, jedan od prioriteta ove vlade biće pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru pojedinačno i donošenje odgovarajućih strategijskih planova. Restrukturiranje velikih sistema ne mora i ne sme nužno da znači gubitak radnih mesta ukoliko se potrudimo da ih preorijentišemo na profitabilnije poslove u okviru malih i srednjih preduzeća, koja su fleksibilnija i lakša za upravljanje. Kada je o privatizaciji reč, neophodno je razmotriti na koji način se postojeći postupak privatizacije može unaprediti i otkloniti evidentne manjkavosti. Promena vlasništva mora da bude poštena, brza i u opštem interesu. Odgovarajućom zakonskom regulativom moraju se zaštititi interesi države i manjinskih akcionara. Sporne privatizacije, kod kojih postoji sumnja da je oštećen javni interes, da nisu poštovani zakon ili sklopljeni ugovori, biće preispitane.

Kada je o agrarnoj proizvodnji reč, biće uveden novi i realan sistem novčanih podsticaja koji će omogućiti dugoročno planiranje i obezbediti neophodnu sigurnost seljacima. Planiramo da izvršimo adekvatnu carinsku i vancarinsku zaštitu domaće poljoprivrede radi sprečavanja nekontrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, čime će domaći proizvođači dobiti veću šansu. Cilj ovih mera neće biti protekcionizam, već zaštita jednog od najvrednijih domaćih resursa - poljoprivrede, u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska unija.

Jedan od prvih zadataka Ministarstva trgovine, turizma i usluga biće rasvetljavanje svih pitanja vezanih za postojeću šećernu aferu. Ovo je ne samo obaveza prema našim građanima i Evropskoj uniji, već i ekonomski prioritet kako bi se obezbedio normalan izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Razvoj i reformu upravljanja saobraćajnim sistemima treba finansirati iz realnih izvora - koncesija, partnerstva javnog i privatnog sektora, što je osnova za dalji razvoj Srbije. Naravno da je neophodno intenzivirati radove na završetku Koridora 10, čime će put kroz Srbiju postati najjeftiniji i najsigurniji put koji povezuje zapadnu sa jugoistočnom Evropom.

Socijalnu politiku mora da vodi država, a ne preduzeća. Aktivno ćemo voditi socijalni dijalog sa svim relevantnim partnerima, a sve sa ciljem da pronađemo rešenja koja će nam svima doneti bolji život. Jedan od prvih koraka nove vlade biće zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i države.

Zdravstveni sistem je jedan od najboljih pokazatelja na kom se stepenu razvoja nalazi društvo i biće učinjeno sve da se stvore uslovi da se u našem zdravstvenom sistemu, koji je već dugo u lošoj materijalnoj situaciji, ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, što je jedan od najznačajnijih ciljeva naše vlade. Da bi se to postiglo potrebno je izvršiti promene u odgovarajućim zakonskim propisima, pre svega u Zakonu o reviziji zdravstvene zaštite, kao i poslovanju republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje.

Životna sredina je poslednji domen ove oblasti. Uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite životne sredine i prirodnih resursa jedna je od oblasti u kojima treba hitno preduzeti zakonske mere usklađene sa evropskim standardima. Rad naše vlade biće usmeren ka tome da se resor zaštite životne sredine aktivno uključi u proces ekonomskih reformi i privatizacije.

Nekoliko reči o pravdi, državnoj upravi i neophodnim promenama u ovom delu državnog aparata. U tranziciji, pravosuđe ima veliki značaj i jasno je da je ono u Srbiji u ovom trenutku u veoma lošem stanju. Karakteriše ga veliki stepen politizacije, neefikasnosti i, nažalost, korupcije. Osim duge jednopartijske zloupotrebe i zaborava uloge sudstva u demokratskom društvu, propadanju našeg pravosuđa doprinelo je i narušavanje nezavisnosti sudstva prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona. Nepovoljan materijalni položaj najvećeg broja zaposlenih u pravosuđu udaljio je veliki broj stručnih ljudi, a mladim i vrednim pravnicima pravosudnu funkciju učinio nedovoljno privlačnom.

Kada je reč o reformi državne uprave, uprkos tome što su u međuvremenu osnovana dva tela koja su bila nadležna za njihovo sprovođenje - Savez za državnu upravu i Agencija za razvoj državne uprave, tek treba pristupiti istinskom preuređenju državne uprave. Neophodno je u najkraćem roku izraditi dugoročnu strategiju reforme uprave koja je sastavni deo naših evropskih integracionih procesa. Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave biće njena racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija.

Posebne prioritete za vladu predstavlja donošenje zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim će se onemogućiti vršenje državnih funkcija na štetu javnog interesa, kao i donošenje zakona kojim bi se regulisale nadležnost i funkcionisanje institucije ombudsmana ili narodnog advokata koji treba da omogući da u onim slučajevima kada su građani već dobili zaštitu svojih prava, a tim stepenom nisu zadovoljni, da je mogu obezbediti i na jedan drugi način.

Vlada će se postarati da, iako to ne spada u domen državne uprave u najužem smislu reči, radi na tome da se donese zakon o političkim strankama. Podsećam na činjenicu da postoji Zakon o finansiranju stranaka, ali ne i zakon kojim se reguliše njihov status. I, naravno, vlada će, kada je reč o takozvanom civilnom sektoru, izneti svoj predlog zakona o nevladinim organizacijama. Radi se o jednom području koje je potpuno neregulisano, posebno kada je reč o njegovoj finansijskoj netransparentnosti.

Iako je novi Zakon o lokalnoj samoupravi donet početkom 2002. godine, jedan od prioriteta vlade biće istinsko preuređenje lokalne samouprave kroz proces sveobuhvatne decentralizacije vlasti i povećanje stepena finansijske autonomije jedinica lokalne samouprave.

Ministarstvo unutrašnjih poslova biće transformisano u profesionalni organ državne uprave koji će u svom radu u potpunosti poštovati ljudska prava i dostojanstvo ljudi, ustav, zakon i međunarodna pravila. Ovo ministarstvo mora da bude otvoreno prema javnosti, politički neutralno, pri čemu će se voditi računa o suštinskim nacionalnim interesima. I da posebno naglasim, prioritetni zadatak vlade u oblasti unutrašnjih poslova biće rasvetljavanje svih ubistava i pokušaja ubistava koja su se dogodila pre i posle 5. oktobra, kao i velikih privrednih i novčanih afera koje uznemiravaju građane.

U oblasti državne bezbednosti vlada će nastaviti da sprovodi započete reforme u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koje su do sada najvećim delom bile samo formalnog karaktera. Nastojaćemo da ovu oblast dovedemo u stanje da se sa sigurnošću može reći da je izvršena njena potpuna depolitizacija, da je oslobođena svih tereta prošlosti, kao i da je BIA potpuno kadrovski, tehnički i tehnološki osposobljena da obavlja svoju funkciju.

Najzad, kada je reč o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, da kažem nešto i o nečemu sa čime se Srbija svih ovih godina na težak način suočavala, a reč je o saradnji sa Haškim tribunalom. Vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna. U tom smislu, između ostalog, nastojaćemo da obezbedimo sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari brzo suđenje svim optuženim za ratne zločine pred domaćim sudovima, da se od Tribunala dobiju na korišćenje određena dokazna sredstva protiv naših državljana, kao i da se svim našim državljanima koje je Tribunal optužio pruži adekvatna pomoć u njihovoj odbrani pred ovim sudom. Takođe, nastojaćemo da sklopimo ugovor sa Ujedinjenim nacijama kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora koje su izrekla sudska veća u Hagu služe u našoj zemlji.

Kao jedan od temeljnih stubova države, prosveta mora da zauzme svoje mesto pokretačke snage koja omogućava napredak celog društva. Da bismo ostvarili ovaj cilj, u postojeći obrazovni sistem neophodno je ugraditi najbolje principe nacionalne prosvetne tradicije i opšte principe i standarde zemalja članica Evropske unije. U ovom poslu moramo da vodimo računa o našoj nacionalnoj i kulturnoj osobenosti, i jednim delom o specifičnosti postojećih institucija. U tom smislu, predložićemo izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja će predvideti formiranje Nacionalno-prosvetnog saveta kao nezavisnog stručnog tela sastavljenog od predstavnika svih relavantnih nacionalnih institucija i pedagoških i obrazovnih ustanova.

Kada je o nauci reč, formiraćemo Nacionalni savet za nauku i pozvati predstavnike Srpske akademije nauka i umetnosti i sve istaknute naučnike iz Srbije i dijaspore da učestvuju u njegovom radu. Povećaćemo ulaganja u nauku i doneti zakon o naučno-istraživačkom radu.

I najzad, kada je o kulturi reč, ova vlada jasno će definisati šta je nacionalna strategija srpske kulture. Na tom projektu radiće Nacionalni savet za kulturu Srbije u čijem bi radu trebalo da uzmu učešće najkompetentniji predstavnici iz svih oblasti kulture. Naš cilj je da se donošenjem nacionalne strategije pristupi obnovi kulture, a mi ćemo kao vlada ceo proces podržati predlaganjem zakonske regulative i povećanjem budžeta za kulturu i nauku. Podsticaćemo privatno preduzetništvo i inicijativu u kulturi, a podržaćemo i negovanje kulturne baštine svih etničkih zajednica u Srbiji.

Nova vlada će dodatno regulisati odnose između države i verskih zajednica, pošto su prethodni zakoni iz te oblasti ukinuti. Učinićemo sve da se isprave nepravde, poput nacionalizacije imovine verskih zajednica. Osim toga, zakonom ćemo regulisati pravni položaj verskih zajednica i omogućiti uvođenje duhovne pomoći u bolnice, domove za stare i kaznene ustanove, kao i određivanje poreskih i drugih olakšica za verske zajednice.

Vodeći računa o činjenici da veliki deo našeg naroda živi van teritorije Srbije i Crne Gore, vlada Srbije smatra svojom obavezom da stvori uslove koji će dijaspori omogućiti uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život u matici. Prvi neophodan uslov za to je već ispunjen promenom izbornog zakona, a sledeći korak biće izmene Zakona o državljanstvu kojima će biti liberalizovan režim prijema u državljanstvo lica srpskog porekla i na taj način otvorena vrata sveobuhvatnijem ostvarivanju prava srpske dijaspore. Vlada će, kada je o dijaspori reč, raditi i na ispravljanju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, a to su vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih.

Na kraju, kada je o nacionalnim manjinama reč, one su živi svedoci istorije ovog dela Evrope, često žrtve u prošlosti, a danas postaju most između naroda i jedan od najvažnijih učesnika procesa čiji su ciljevi pomirenje, razumevanje i izgradnja trajnog poverenja u regionu. Da bi nacionalne manjine mogle da u punoj meri učestvuju u političkom životu Srbije, novim izmenama i dopunama izbornog zakona omogućeno je da, kao i u nekim susednim zemljama, one na osnovu prirodnog cenzusa dobiju svoje predstavnike u parlamentu, a vlada će se postarati da predstavnici nacionalnih manjina budu na odgovarajući način predstavljeni i u samoj izvršnoj vlasti i upravi.

Na teritoriji Srbije živi 370 hiljada izbeglica, od kojih je 250 hiljada uzelo državljanstvo Srbije. Neophodno je učiniti sve da se ovim licima olakša život u novoj sredini ili omogući povratak domovima koje su bili prinuđeni da napuste. Zato će vlada pružiti punu pomoć, pre svega u rešavanju imovinskih pitanja u Srbiji, kao i rešavanju ovih pitanja u zemljama iz kojih su izbeglice došle. Mora se pronaći način da se olakša legalizacija novoizgrađenih objekata, počne dodela građevinskog zemljišta i pruži puna pomoć u rešavanju nezaposlenosti.

Pitanje izbeglica nije više samo humanitarno pitanje, već je sastavni deo razvojne i socijalne politike Srbije. Posebno je važno podsticati regionalnu saradnju, jer bez saradnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i državne zajednice Srbija i Crna Gora nije moguće rešavati ovaj problem.

S obzirom na to da se ove godine održavaju olimpijske igre, naša vlada učiniće sve da se stvore uslovi za pripremu i nastup naših sportista na ovom takmičenju. Vodeći računa o značaju sporta u našem društvu i međunarodnom ugledu koji zahvaljujući uspesima sportista ima naša zemlja, hitno ćemo pristupiti donošenju nacionalne strategije iz oblasti sporta i izradi zakona o sportu, koji će imati za cilj dugoročno definisanje sporta u našem društvu. Polazeći od toga da sport u ovoj fazi treba da bude finansiran iz budžeta i donacija, pokrenućemo i javnu raspravu o donošenju zakona o privatizaciji u sportu.

Dame i gospodo poslanici, u različitim vremenima otkrivaju se reči koje kao da imaju neka natprirodna svojstva i značenja, reči u koje se ne sme sumnjati, reči kojima se uteruje strah u kosti. Jedna od takvih reči je reč reforma. I, naravno, da postavim pitanje - da li će ova vlada biti reformska? Svaka nova vlada teži tome da nešto promeni i u tome uspeva manje ili više. Ako pogledamo izbornu i posleizbornu retoriku u stabilnim demokratskim državama, i tu ćete videti da je reč reforma na ceni. Bar kada je reč o pojedinim oblastima - reformama u obrazovanju, zdravstvu, penzijskom osiguranju. Nazovite to kako hoćete, ali ova vlada nastojaće da stvari menja u pojedinim oblastima u pravcu koji sam naznačio. Zvali je reformskom ili ne, ona u svakom slučaju neće novcem izvučenim iz džepova građana za plaćanje marketinški blistavih i skupih kampanja dokazivati da radi dobro i da je sve dobro. Ona neće dokazivati da teret tranzicije i reformi treba da se ponajviše, ako ne isključivo, svali na narod, već suprotno, da taj teret treba da podnesu svi. Oni koji imaju više - više, oni koji imaju manje - manje. Jedini pravi sud o tome kako radi jedna vlada mogu da daju narodni predstavnici u parlamentu i sam narod neposredno. Ova vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će drugi, skupština i građani, a ne samo građani procenjivati koliko je u svemu bila uspešna.

Dame i gospodo poslanici, ovo je bio u najkraćem rezime programa. Hteo bih na kraju da vas obavestim i o sastavu buduće vlade:

1. Miroljub Labus, potpredsednik vlade
2. Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova
3. Mlađan Dinkić, ministar finansija
4. Zoran Stojković, ministar pravde
5. Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu
6. Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
7. Dragan Maršićanin, ministar privrede
8. Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike
9. Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije
10. Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga
11. Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
12. Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike
13. Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine
14. Ljiljana Čolić, ministar prosvete i sporta
15. Dragan Kojadinović, ministar kulture
16. Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
17. Milan Radulović, ministar vera
18. Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu