Beograd, 29. mart 2004. godine - Direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve (SPC) Slobodan Mileusnić izjavio je Tanjugu da su, prema raspoloživim podacima Eparhije raško-prizrenske na Kosovu i Metohiji, organizatori pogroma porušili sve što su mogli 17. i 18. marta.
Mileusnić je naglasio da su nadležni episkopi Artemije i Atanasije obišli najveći broj od 35 postradalih svetinja, ali da se, ipak, očekuje reč stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Društva konzervatora koji upravo borave na Kosmetu.
"Obnova je moguća, ali je nemoguće vratiti ono što je nekada bilo", rekao je Mileusnić, navodeći posebno primer Prizrena gde je porušeno sve što je pripadalo SPC - deset crkava, Bogoslovija Svetog Kirila i Metodija i Vladičanski dvor.
Prema snimcima prizrenske crkve Bogorodice Ljeviške, sve što se u unutrašnjosti moglo uništiti uništeno je. Zapaljeni su i izgoreli ceo crkveni inventar, krovna konstrukcija, prozori i definitivno je stradao njen jedinstveni živopis, jer su sagoreli pigmenti fresaka, neotporni na visoke temperature, rekao je Mileusnić.
"Postoji neka mala nada, jer su ostali crteži i skice koji mogu biti osnova za retuš", rekao je Mileusnić i dodao da nisu izostala ni fizička oštećenja, nanošena predmetim s namerom da se freske unište i da je među "žrtvama" nasrtaja i kompozicija Bogorodice sa Hristom Hraniteljem iz 13. veka.
Govoreći o mogućnostima obnove, posebno potpuno uništenog manastira svetih Arhangela kod Prizrena i manastira Devič, Mileusnić je ukazao na podatak da Albanci na pojedinim crkvištima iskopavaju temelje i materijal bacaju u reku, kako bi se zameo svaki trag o postojanju pravoslavne svetinje.
Pokazujući fotografiju mlade Albanke ispod razorenog portala mnastira i napisa "Smrt Srbima", Mileusnić nije isključio mogućnost namere da se na "brutalan način skrene tok hrišćanske istorije". "Narod i monaštvo bili su prisiljeni da, po naredbi međunarodnih snaga, napuste svoje domove i svetinje, a onda su dolazili Albanci koji su minirali i palili", rekao je Mileusnić i ukazao na apsurd da su se, posle svega, opet pojavile međunarodne snage koje čuvaju zgarišta.
Mileusnić je izrazio nadu da će do maja ove godine, na zasedanju Generalne skupštine UN, svetinje Kosova i Metohije zvanično biti proglašene svetskom baštinom pod zaštitom UNESKA.
Na listi je jedino manastir Visoki Dečani, uprkos zahtevu Sinoda SPC koji je isti status tražio za sve kosmetske svetinje, pre svega, za Pećku patrijaršilju i Bogorodicu Ljevišku.
Na pitanje da li postoji veza između tragedija Hilandara i Kosmeta, Mileusnić je odgovorio da za to nema dokaza i da je "crkveno rušiteljstvo" počelo još 1992. godine na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Mileusnić, koji je bio član stručnog tima na izložbi u njujorškom "Metropolitenu", rekao je da je 27 eksponata srpskih riznica pobudilo pažnju svetske javnosti.
Prema njegovim rečima, pet autentično-kosmetskih eksponata, među kojima kivot svetog kralja Stefana Dečanskog iz manastira Dečani, plaštanica kralja Milutina iz Banjske i Jefimijin vez s pohvalom knezu Lazaru, posebno su zapaženi na ovoj izložbi na kojoj je učestvovalo 30 zemalja sa ukupno 355 eksponata na temu vizantijske umetnosti.
