Beograd, 7. april 2004. godine - Predstavnici Upravnog odbora i upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić položili su cveće na mesto gde je 6. aprila 1941. u nemačkom bombardovanju srušena Narodna biblioteka.
U bombardovanju je uništeno oko 300.000 knjiga i drugih publikacije, od kojih su mnoge bile od istorijske vrednosti.
Ugričić je, povodom Dana sećanja na 6. april, održao besedu naslovljenu "Tajna besmrtnosti".
"Ove godine se sećamo, a da i ne moramo da se sećamo, jer neposredno vidimo da pred našim očima gori naše nadragocenije", rekao je Ugričić.
Citirajući Ajnštajna da je "svet opasno mesto ne zbog onih koji čine zlo, nego zbog onih koji to ne sprečavaju", on se zapitao ko su oni koji ruše biblioteke.
"Ljudski izrod", rekao je Ugričić, dodajući da je to tačno, ali nije dovoljno precizno jer preciznije je reći da "knjige ubija jedna perverzna misao koja glasi 'nisu naše'". Analizirajući šta sve podrazumeva misao "nisu naše", koja rukovodi "knjigeubice", on je rekao da je to plod osećaja inferironosti, mržnje i nepoverenja među ljudima.
Predstavljajući, u okviru svečanosti, 16. tom Srpske retrospektivne bibliografije (1898-1944), akademik Miroslav Pantić je odao priznanje monaškom, podvižničkom radu bibliografa Narodne biblioteke što nastavljaju rad na projektu započetom pre skoro 40 godina. Pantić je pojavu novog toma oznacio kao praznik za srpsko bibliotekarstvo i kao kapitalno delo kakvo mora da ima svaka nacionalna kultura.
Podsetivši da su prvi umni koji su započinjali rad na bibliografiji bili Lukijan Musički, a kasnije Stojan Novaković koji je izradio prvi popis srpskih naslova do 1868. godine, Pantić je sa žaljenjem govorio o tragičnoj sudbini bibliografije do 1905. koju je godinama radio profesor Pavle Popović, da bi završeni rukopis bio uništen 1915. godine.
Odluka da se pristupi izradi srpske retrospektivne bibliografije, koja bi se nastavila na Novakovićevu, doneta je 1954. godine, ali rad je počeo znatno kasnije i tek je 1989. objavljen prvi tom. U međuvremenu je urađeno 16 tomova koji obuhvataju 80.021 biobliografsku jedinicu.
Pantić je ukazao na obiman istraživački rad koji je podrazumevao pregledanje oko 150 naših i svetskih javnih i privatnih biblioteka da bi se prikupili podaci o što većem broju srpskih naslova i sa žaljenjem konstatovao da će, ipak, mnoge knjige ostati neregistrovane jer su zauvek izgubljene.
"Prvih 16 tomova Srpske bibliografije jesu najcelovitiji, najpotpuniji i najpouzdaniji popis srpskih knjiga u nas", zaključio je akademik.
O Bibliografiji su govorili mr Trivo Inđić kao "korisnik", a dr Borjanka Trajković kao jedan od autora.
Svečanosti u Narodnoj biblioteci prisustvovao je ministar kulture Dragan Kojadinović, predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica.
