Zatvorena izložba "Impresivno" u Narodnom muzeju u Beogradu

Ispred Narodnog muzeja za vreme izložbe

Beograđani su od 29. marta do 7. aprila mogli da u Narodnom muzeju, na izložbi pod nazivom "Impresivno", vide slike začetnika moderne umetnosti - Vinsenta Van Goga, Anrija De Tuluz Lotreka, Pabla Pikasa, Kloda Monea, Pola Gogena, Anrija Matisa, Kamija Pisaroa, Ogista Renoara, Edgara Degaa, ukupno 17 slika iz inostrane zbirke Narodnog muzeja, koje osam godina nisu izlagane u Srbiji

Beograd, 8. april 2004. godine - U Narodnom muzeju u Beogradu zaposleni su prijatno iznenađeni. Za deset dana, koliko je u atrijumu izložena postavka "Impresivno", ovu izložbu videlo je oko 40.000 posetilaca, više nego što je poslednjih godina zabeležena ukupna godišnja poseta. Najduži red viđen ovih dana ispred Narodnog muzeja protezao se do semafora kod "Jugoeksporta", a najduže vreme čekanja je oko četiri sata. U redu su svi. Deca, studenti, zaposleni, penzioneri, škola iz Leskovca, deca iz Zvečana...Samo još jedan taksista da nauči da kada kažemo "do Narodnog muzeja" ne odveze mušteriju na Studentski trg! Slike najpoznatijih slikara, odlična propaganda "Mercedes benca" i Narodnog muzeja, besplatan ulaz obezbedili su ogromno interesovanje i redove kakvi nisu viđeni od osamdesetih godina u ovoj instituciji. Šta god da je najjači uzrok ovakve posete, desetodnevni redovi ispred Narodnog muzeja su zaista fenomen o kome će se još pričati i koji će nas možda uveriti da ovaj narod nije izgubio svaki osećaj za kulturu i to za onaj njen najelitniji, najmanje populistički segment kao što je likovna umetnost.

Devetogodišnji Aleksa Lukić prolazi pored Renoarove "Kupačice" i pita majku zašto je žena na slici tako debela! Branka Cetina, diplomirani inženjer elektrotehnike, kaže da je danas čekala oko 45 minuta da uđe na izložbu. "Izašla sam s posla, zato što je nestalo struje, i evo s kćerkom sam došla da vidim izložbu. Do sada nisam bila da vidim ove slike kada su ranijih godina bile u stalnoj postavci i pomislila sam da bi ovo bila prava prilika da vidim ovih 17 zaista impresivnih dela", kaže Branka Cetina. Penzionerka Ljiljana Lukić kaže da je videla ranije ove slike, ali da su joj "favoriti" Renoar i Dega. "Nisam bila u inostranstvu od 1990. godine, ali čini mi se da ova atmosfera podseća na najprestižnije svetske muzeje", kaže Ljiljana Lukić.

"Ovo nisam videla ni u Japanu", uzvikuje studentkinja Filološkog fakulteta Slavica Ninić. "Mislim na ovakve redove". Građani vrlo strpljivo stoje u redu, službenici Narodnog muzeja su maksimalno mobilisani, susretljivost prema novinarima je maksimalna, kustosi objašnjavaju da je Koro bio obrazovan u klasičnoj tradiciji francuskog pejzaža, da je Dega bio sin bogatog bankara, izuzetno naklonjen teatru i igri, a da se Renoar najpre bavio oslikavanjem porcelana, a zatim se upisao u umetničku školu... Obezbeđenje je takođe u punoj pripravnosti. Za ovu priliku iznajmljeno je, pored redovnog, još nekoliko članova službe obezbeđenja, tako da ovu izložbu po smenama čuva oko 15 ljudi uz konstantni video nadzor. Kada je 1996. godine ukradena Renoarova "Kupačica", povučena je cela stalna postavka inostrane zbirke. Razlog je bio ne samo nedostatak odgovarajućeg obezbeđenja, alarmnog sistema, već i veoma loši atmosferski uslovi u kojima su izlagane slike. Zastrašujući je i podatak da su u jednom trenutku uslovi vazduha u prostoriji gde je bila izložena inostrana zbirka bili lošiji nego u Ulici 29. novembra! Slike su tada prebačene u depo.

Vlažnost vazduha i temperatura u atrijumu stalno se kontrolišu. Konstantno su uključeni merni uređaji, mada ovi parametri, po rečima Svetlane Miše, višeg restauratora za slike, i Une Isaković, konzervatora za papir, stalno variraju. Ne samo u prostoriji gde su dela izložena već i u samom delu - dakle razlikuje se vlažnost pri dnu i pri vrhu slike. Optimalna vlažnost pri kojoj bi trebalo da budu izložena dela je između 50 i 55 procenata, a idealna temperatura od 17 do 23 Celzijusova stepena. Ovi uslovi utiču i na bojenu podlogu slike i na nosače i nedopustiva je i tužna činjenica da u našim muzejima već decenijama nisu rešeni ovi problemi.

I zbog ovih razloga, kao i zbog činjenice da će ove slike biti predstavljene na izložbi u Gradskom muzeju u Hagu početkom maja (dokumentacija bi trebalo da se sredi do 20 aprila), nemoguće je produžiti rok trajanja ove izložbe. Zbirka strane umetnosti Narodnog muzeja, čiji je ovo samo delić, da podsetimo, sastoji se od više od 1100 slikarskih i skulptorskih dela nastalih u hronološkom rasponu od 14. do 20. veka. Kvalitetom dela posebno se ističu segmenti flamanske, holandske, ruske i svakako najznačajnije italijanske i francuske umetnosti. Većina slika nabavljena je u periodu između dva svetska rata zahvaljujući aktivnostima kneza Pavla Karađorđevića i Milana Kašanina. Posle Drugog svetskog rata u Narodni muzej primljena je i zbirka tragično nastradalog kolekcionara Eriha Šlomovića...

"Politika", M. Đorđević