Prag, ČEŠKA REPUBLIKA, 6. septembar - Česi, naši fudbalski učitelji, koji su nas davne 1920. godine na Olimpijskim igrama u Antverpenu pobedili sa 7:0, ovaj put su bili milostiviji. Nagradili su đake u dresovima jugoslovenske reprezentacije "peticom", koja je našu javnost još jednom uverila u devalviranu vrednost našeg fudbala u evropskim i svetskim razmerama.
Bio je to 90-minutni čas iz modernog fudbala koji su prezentovali domaćini. Jugoslovenski fudbaleri, osim novih dresova, nisu pokazali ništa. Valjda su shvatili da na času moraju da budu mirni i da samo gledaju kako se Česi brzo transformišu iz faze odbrane u fazu napada, kako brzu razmenjuju pasove, utrčavaju, pokrivaju prostor ...
Utakmica je tek ušla u drugu minutu, a već je bilo 1:0. Odbrambeni igrači Jugoslavije samo su pogledom pratili brzu, filigranski preciznu akciju domaćina. Nakon što su Česi čak dva puta odigrali petom, lopta je došla u središte šesnaesterca do potpuno samog (?!) Šmicera koji je iz voleja "pocepao" mrežu Dragoslava Jevrića.
Drugi gol je pokazao svu naivnost naše odbrane. Rosicki je izveo korner sa leve strane na prvu stativu, šetorica igrača u belim dresovima su potrčala tamo, ali je Štajner bio spretniji i loptu glavom prosledio na pet metara od gola gde se potpuno usamljeni (a kako bi drugačije) Ujpaluši samo naklonio i zatim krenuo u proslavljanje novog pogotka za svoju reprezentaciju.
Drugo poluvreme je donelo istu sliku. Pored rastrčanih, borbenih, disciplinovanih i talentovanih čeških igrača, jugoslovenski fudbaleri ličili su na amatersku ekipu, koja se okuplja jednom nedeljno da odigra "na male". Agoniju gostiju nastavio je Baroš trećim golom nakon asistencije Rosickog. Poborski je zatim iz slobodnog udarca s leve strane prebacio loptu potpuno na desnu stranu, otuda je centrirao Jiranek, a centarhalf Češke Republike Ujpaluši nije imao težak zadatak i postigao je svoj drugi, a za reprezentaciju domaćina četvrti pogodak.
U očekivanju da se sudija prevari i odsvira završetak utakmice znatno pre isteka vremena kako bi zaključio ovu tragikomičnu epizodu jugoslovenskog fudbala, propala je naivno postavljena ofsajd-zamka odbrane naše reprezentacije. Sjonk je loptu doturio do Baroša, a ovaj se malo poigrao, bacio Jevrića i dvojicu protivničkih igrača na travu i tek onda poslao loptu u mrežu za konačnih - Jugoslavija - Češka Republika 0:5!
Nakon katastrofalnog poraza i igre, pitamo se da li je moguće da igra naše reprezentacije toliko zavisi od jednog čoveka - Siniše Mihajlovića, koji je ovaj put odsustvovao iz tima. Sa njim, odbrana deluje kudikamo organizovanije, a golove postižemo, gotovo isključivo, nakon slobodnih udaraca i kornera koje on izvodi. Nijedna iole ozbiljnija reprezentacija ne bi smela da zasniva kompletnu igru na kvalitetima i trenutnom raspoloženju jednog igrača.
I jedno podsećanje: sa Italijanima, u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, igramo već 14. oktobra.
Stadion: Sparte. Gledalaca: 8.000. Sudija: Baskakov (Rusija). Strelci: Šmicer u 2, Ujpaluši u 21. i 55. i Boroš u 51. i 79. Žuti kartoni: Ujpaluši
(Češka) i Vasković (Jugoslavija).
ČEŠKA REPUBLIKA: Čeh, Jiranek, Grigera, Galasek (od 67. Jarošik),
Johana (od 46. Polf), Ujpaluš, Štajner (od 46. Baroš), Poborski (od 77. Sjonko), Koler (od 46. Lokvenc), Rosicki (od 67. Goloušek), Šmicer (od 30. Nedved).
JUGOSLAVIJA: Jevrić, Mirković, Dragutinović (od 46. Dmitrović), Duljaj, Bunjevčević (od 46. Džodić), Krstajić, Lazetić (od 46. Trobok), Đorđević (od 72. Koroman), Milošević (od 56. Kežman), Stanković (od 46. Vasković), Kovačević (od 80. Pjanović).
